Банке од грађана и фирми у Србији не могу да наплате око 3,6 милијарди евра позајмица. По уделу ненаплативих кредита Србија је, уз Грчку и Кипар, у кругу европских рекордера.

Решавање тог проблема један је од кључних задатака трогодишњег програма Србије са ММФ. Кад у Србији неки кредит постане проблематичан, он то заувек и остане, истакао је јуче Даехаенг Ким, шеф канцеларије ММФ за Србију на представљању извештаја ове институције о економијама централне, источне и југоисточне Европе.

Према тврдњама Даехаенга, шефа канцеларије ММФ за Србију, не постоји простор да држава надомести нити један динар тих потраживања.

Вицегувернер Народе банке Србије Диана Драгутиновић рекла је тим поводом да је удео ненаплативих кредита у Србији пре кризе износио око 10 одсто, а убрзаном расту лоших зајмова највише је, како је рекла, допринело раније слабљење динара које је додатно оптеретило дужнике.

– Највеће повећање удела ненаплативих кредита догодило се између 2008. и 2009. године. Чак 60 одсто тог повећања имало је везе са слабљењем динара и слабим економским растом – рекла је јуче Драгутиновићева.

Ана Илујина, шеф у европском одељењу ММФ, рекла је јуче да су ненаплативи кредити тренутно највећи проблем баш у земљама југоисточне Европе. Она је истакла и да Фонд сматра да ће привредни раст у југоисточној Европи ићи споро. Велики проблем је недостатак инвестиција, али и слаб опоравак биланса приватног сектора.

Пре кризе 2008. приватни дуг у свим земљама растао је више него БДП, а што је у годинама кризе отворило многе проблеме, а чини се највећи – велики број ненаплативих кредита.