Држава и даље нема решење којим би се коначно смањио хроничан дефицит пензијског фонда. Због неплаћених доприноса, годишње се истопи вредност три нето исплате за све пензионере у Србији
Један цео годишњи приход Пензијског фонда до сада су појеле неажурне газде, које већ деценију избегавају да уплаћују доприносе својим радницима. У Фонду ПИО тако рачунају да ће од овогодишњих плата свих запослених у Србији прикупити 275,6 милијарди динара. А готово исти износ (275,3) дугују им послодавци, који су годинама избегавали да плате радни стаж својим запосленима.
У Пореској управи још нису сабрани ефекти последњег прописа, чија је примена почела 1. јула! Тада су банке добиле задужење да опомињу власнике који уз плату забораве да дају новац за доприносе. Пресек стања урађен је 20 дана након што је почела примена ове одлуке, али од тада до данас нема нових података.
Зато, уз рекордну стопу незапослености и висок проценат радника на црно, Фонд ПИО није ни на прагу решења којим би попунио све дубљу рупу у сопственој каси.
– Фонд исплаћује пензије од новца који се обезбеди наплатом доприноса, што су уједно наши изворни приходи, а део који недостаје дотира се из буџета – објашњава Драгана Калиновић, директорка Фонда ПИО, и додаје да, самим тим, проценат државног учешћа директно зависи од ажурности послодаваца.
ЛАКО ЗАВАРАТИ ИНСПЕКЦИЈЕ
У првој половини године, инспектори рада су на терену преконтролисали чак 274.544 запослена широм Србије, али су само њих 3.621 ухватили у раду на црно. У Инспекторату објашњавају да овако “либерални” закони омогућавају да се прекршај лако сакрије, па послодавци могу да изврдавају правилима. А, самим тим, годишње се напише мало пријава и наплате симболичне казне.
Као додатни и ништа мањи проблем, она види сиву економију, која директно утиче на одрживост Фонда:
– Ако би 700.000 људи, колико се процењује да је ангажовано у неформалној економији, радило легално за просечну зараду и уредно плаћало доприносе, месечно би се приходовало 8,8, а годишње чак 105,8 милијарди динара. А то је приближно износу три месечне пензије за све пензионере у Србији!
Да није реч о ситним парама може се видети ако се сви ови губици Фонда упореде са укупним буџетским дефицитом. Државни минус се, према подацима Министарства финансија, за девет месеци попео на 145,2 милијарде динара, што је и даље за 129,1 милијарду динара мањи износ од дуга који Фонд потражује од својих послодаваца!
Решења за надокнаду оволиких губитака нико не нуди, а списак дужника све је дужи. На црној листи прво место држи Беобанка, а међу највећим неплатишама су и некадашњи гиганти – “Сартид”, “Симпо”, “Матроз”, “Борба”, ИМТ, “Милан Благојевић”, “Ласта”, “Србијашуме”, “Рад”, “Звезда”…
Економски аналитичари зато сматрају да држава нема излаз, а решењу се нада тек кад се опорави привреда. Зато не санкционише ни рад на црно, опрашта дугове послодавцима, има растегљиве рокове за уплату доприноса и слабу пореску контролу.
– Држава не може да наплаћује дугове и да јури оне који покушавају да опстану у оваквим условима. Да је ригорознија, у тим контролама могла би да отера још више предузећа у ликвидацију или да затвори још више фабрика, што ситуацију чини још гором – сматра економиста Горан Николић. – А Пензијски фонд одавно има социјалну, а не економску функцију јер је суштина фондова да улажу зараду и да увећавају свој капитал. А овај наш живи само од доприноса и дотација државе.
Новости
