НЕПОЗНАТИ ДЕТАЉИ О СПЛЕТКАМА У ВАТИКАНУ Кардинал Мартини је Бенедикту XVI. на самрти рекао: ‘Мораш одступити!’

Неке непознате детаље, заправо тајне, о томе како је и зашто Бенедикт XVI изабран за папу те зашто се одрекао те части, изнио је исусовац Силвано Фаусти (1940-2015), библицист, кроз дугих 15 година исповједник кардинала Карла Марије Мартинија (1927-2012). Три мјесеца прије смрти од неизљечиве болести, свјестан да му је крај близу, о. Фаусти дао је снимљен интервју у којему износи управо те детаље, укључујући и детаље поприлично неочекиване, ако су истинити.

Питање насљедника св. Ивана Павла II, Karola Wojtyłe, постављало се довољно рано и дуго. ЦБС вести – како су јавили амерички извори – плаћао је пет година 180.000 долара закупа за терасу хотела Атланте Стар. Не само зато што има више од 500 четворних метара, него зато што с ње пуца добар видик на Светог Петра, па и на димњак Сикстинске капеле (онај из којега црни дим јавља да папа није изабран, а бијели да је изабран) – а понајвише зато што се уз изврстан зоом оданде може снимити понешто и у самоме папинском стану на посљедњем кату Апостолске палаче ( Фране се онамо није дао).

Стварни маневри

Савршено је јасно било да се маневри одвијају и међу кардиналима млађима од 80 година, који су имали право изабрати насљедника – али то није било тако бјелодано као утрка медијских кућа. Нисмо квалифицирани оцјењивати гдје је та приправа била морбиднија.

По науку Католичке цркве папу одређује сâм троједни Бог, а кардинали само интерпретирају његову одлуку. “Дух Свети је већ изабрао новог папу, на нама је само да се молимо како бисмо разумјели тко је посриједи”, објаснио је новинарима 2005 кардинал Еннио Антонелли, надбискуп фирентински. Не мисле сви баш тако. Јосепх Ратзингер, тада још кардинал, рекао је 1997 Баварској телевизији: “Не бих рекао да Дух свети извлачи папу. (…) Рекао бих да Дух не преузима стриктну контролу над ситуацијом, него нам као добар одгојитељ, што јест, оставља широк простор, много слободе, а да нас не напушта посвема. Тако Духову улогу треба разумјети у знатно еластичнијем смислу, а не да он нама диктира за којега кандидата треба гласати. Можда је једино осигурање које нам пружа то да ствар не може бити тотално упропаштена”.“ И додао: „Има сувише примјера папâ које Дух свети јамачно не би извукао!“

Опће конгрегације служе да кардинали кажу опћенито какав им је папа потребан, те да се детаљно упознају с правилима конклава. Оне могу бити пресудан момент, ако ни због чега другога, а оно тиме што понеки кардинал, ако и није дотад био познат већини, може изазвати позитиван дојам. Кажу да је за прве седисваканције 1978, послије смрти св. Ивана Павла И, кракówски кардинал Wојтyłа оставио снажан дојам на колеге, па је већ тада имао доста гласова – али је у талијанском трвењу између кардиналâ Бенеллија и Сирија испливао, као компромис, млетачки патријарх Албино Луциани, који је и сâм оставио дојам на остале у опћим конгрегацијама (памтимо, уосталом, његове питорескне катехезе у она 33 дана његова понтификата). Кажу такођер да је 2005 тадашњи кардинал декан Ратзингер – који је по тој дужности предсједао конгрегацијама – управо у њима учврстио своју кандидатуру, јер је с кардиналима говорио њиховим језиком (зна и пољски), са сваким је био љубазан и третирао његово мишљење с респектом. Били су сигурни да ће његово водство бити колегијалније него дотадашње.

Послије смрти св. Ивана Павла ИИ кардинали су се договорили да не разговарају с новинарима у цијелом раздобљу од спровода преминула папе до уласка у конклав. О току конгрегација нас је обавјештавао тадашњи водитељ Уреда за новинство Јоаqуíн Наварро Валлс, за кога смо знали да је склон неистини ако сматра да је тако боље за Цркву. То није била забрана него препорука, а наводно је баш кардинал Ратзингер у једној од опћих конгрегација рекао да је “људско право” сваког кардинала да разговара с киме хоће.

Индискреција новинару

Уосталом, забране не пријече оне који по сваку цијену желе минирати другог кандидата. А минирање је најлакше обавити повјерљивом “индискрецијом” новинару, који мора имати истанчан слух да би разликовао правог “звиждача” од онога тко другоме “сапуна даску”.

Године 2005 пласирано је тако неколико опаких гласина: да је тадашњи млетачки патријарх (а садашњи милански кардинал) Ангело Сцола лијечен од депресије (тј. да је психички нестабилан); да мумбајски кардинал Иван Диас пати од дијабетеса (да је слаба здравља, што је била истина); да је аргентински кардинал Јорге Марио Бергоглио (садашњи папа Фране) сурађивао с војном хунтом у прогањању двојице аргентинских исусоваца (то се показало свињском клеветом; за разлику од хрватских, исусовци у свијету углавном нису националистички конзервативци); да су и кардинал декан Ратзингер и кардинал државни тајник Содано крхкога здравља и стога неспособни издржати терет папинске службе итд.

По неким ранијим интерпретацијама, управо је гласина лансирана против Бергоглиа само три дана прије уласка у конклав 2005 спријечила Аргентинца да тада постане папа. Ипак, по другим тврдњама, које се доимају вјеродостојнијима, у трећем гласању те године кардинал Ратзингер је добио 55 гласова, а кардинал Бергоглио 40. То је ситуација узајамног блокирања, након које почиње израњати трећи кандидат (како се догодило у другом конклаву 1978, када су се међусобно блокирали кардинали Сири и Бенелли, па је “искочио” кардинал Wојтyłа).

Бергоглио и Ратзингер

Међутим, по том извору, након трећег гласања 2005 је кардинал Бергоглио замолио кардинале који су гласали за њега да гласају за Ратзингера – па су на крају обојица постали папе: прво Бенедикт XВИ, а онда Фране (засад без броја, јер је досад једини). О. Фаусти, међутим, износи нешто друкчији ток конклава 2005. По њему је у првом кругу гласања Мартини имао нешто више гласова од Ратзингера (то се тврдило и тада, али је тумачено као нека врста израза поштовања Мартинију, за кога се такођер већ знало да пати од паркинсонизма, који је и њега убио). Силвано Фаусти пак тврди да је већ био стављен у погон маневар, у корист неког кардинала из Курије (очито: различитога од Ратзингера), који би чекао да се у неколико гласања покаже да ни “конзервативац” Ратзингер ни “прогресист” Мартини не могу до већине, па би онда он избио у први план. Тко би био тај кандидат из куријалног прикрајка? Фаусти не каже али га описује “пузавим”. Опис је јасан. Али није наше идентифицирати. Стога је Мартини гласове којима је “располагао” – да тако кажемо – “пребацио” на Ратзингера и тако му осигурао већину. То заправо не протурјечи претходној реконструкцији: ако је дио “прогресиста” након првог гласања ипак прешао Бергоглиу, могуће је да је и он, исусовац као и Мартини, знао гдје је квака, па је онда и он позвао оне који су за њега гласали да се “преселе” Ратзингеру, који је тако могао постати Бенедикт XВИ. И који је затим рекао: “Молите за мене да не побјегнем, од страха, пред вуцима”. Рукавица колегама из Курије била је бачена…

Фаусти повјерава још нешто: у посљедњем сусрету с Бенедиктом Мартини је у Милану, на свјетском сусрету обитељи у липњу 2012, већ на самрти и једва покретан, рекао Папи, који се с Кубе вратио физички схрван: “Ништа се није промијенило у Курији. Мораш одступити”. У посљедњем интервјуу умирући Мартини је говорио о Цркви “која се не мијења већ 200 година”.

11 мјесеци

Ратзингер је о одрицању, кажу, почео консултације три мјесеца раније, у просинцу је у консисторију именовао само изваневропске кардинале да поправи равнотежу, а у вељачи 2013 се одрекао дужности. Потез који је изненадио многе, дакако и потписаног новинара – а сада произлази да је био припреман већ 11 мјесеци. Да није побјегао, него више није узмогао. И да “цурење” докумената с Бенедиктова писаћег стола није изазвало оставку, али је потврдило докле све могу ићи сплетке ради слабљења папе. “Кад сам видио да је Фране римски бискуп, запјевао сам нунц димиттис!”, рекао је Фаусти у интервјуу, смијешећи се. То је цитат из Еванђеља (Лк 2:29-32), гдје је стари Шимун, коме је Дух свети рекао да неће умријети док не види Месију, коментирао кад је спазио да уносе новорођена Исуса у јерузалемски Храм: “Сада можеш отпустити слугу свога, Господине”, тј. сада могу умријети. Фаусти је умро поткрај прошлог мјесеца.