„Галеника” ће у септембру окушати срећу у још једној приватизацији. Ресорно министарство привреде најавило је расписивање тендера на коме ће овога пута бити понуђено на продају више од 90 одсто капитала ове фармацеутске индустрије. Држава ће до толиког удела доћи конверзијом својих потраживања. Упркос три круга смањења броја запослених, фабрику и даље „притиска” вишак. Најављен је још један програм добровољног одласка, у којем фабрику треба да напусти најмање 500 људи.
Упркос три круга смањења броја запослених, фабрику и даље „притиска” вишак. Најављен је још један програм добровољног одласка, у којем фабрику треба да напусти најмање 500 људи. Они који се за то одлуче добиће 400 евра отпремнине по години радног стажа. Држава, по закону, не може да им да више од 200 евра, колико добијају радници у другим предузећима, па ће остатак до 400 евра да исплати будући газда. Због тога су многи закључили да је нови власник већ на видику, чим се сагласио да исплати и отпремнину прекобројнима.
На наше питање да ли су већ познати купци „Галенике”, у Министарству привреде нисмо добили конкретан одговор. Али, потврдили су да се с потенцијалним инвеститорима разговара и да је некима од њих прихватљиво да исплате и с државом поделе трошкове око исплате отпремнина радницима.
– Министарство настоји да на све начине растерети предузеће, како би оно било што атрактивније инвеститорима. На основу досадашњих разговора, могућност да део обавеза за социјалне програме преузме купац није неприхватљива потенцијалним партнерима. Она је исплативија и за раднике и за предузеће и за будућег власника, а и позиција државе у погледу цене се побољшава, јер на основу овог растерећења можемо достићи вишу цену – навели су у овом министарству.
Зоран Пантелић, председник Синдиката „Независност”, каже да се на основу разговора с надлежнима из Министарства привреде може закључили да купац постоји, иако немају сазнања ко је конкретно заинтересован за фабрику.
– Прво су нам нудили додатних 100 евра отпремнине по години стажа, уз државних 200 евра, а ми смо рекли да је то мало. Приликом следећег разговора рекли су нам да купац пристаје и на 200. То нас не чуди, јер купцу одговара да се „залепи” за државни пакет отпремнина како би смањио број запослених и касније имао мање потребе за отпуштањем – каже Пантелић.
„Галеника” има 1.400 запослених, а о оптималном броју радних места још се разговара. До пре неколико година ово предузеће је запошљавало 2.800 људи, а кроз укупно три круга, од тога два добровољна и један отпуштања технолошког вишка, фабрику лекова напустило је 1.400 људи. Очигледно је да је овај број и даље велики и неатрактиван за потенцијалног инвеститора и већ се нагађа да број запослених треба свести на 700 до 900.
Иначе, ова компанија дугује 110 милиона евра државним предузећима, а 71,74 милиона евра банкама. „Галеника” потражује и 120 милиона евра за лекове испоручене, а ненаплаћене домаћим веледрогеријама.
Постигнута је начелна сагласност с банкама да се укупан износ дуга од 71,74 милиона евра откупи једнократном исплатом износа од 25 милиона евра. Тај откуп условљен је спровођењем поступка приватизације у кратком временском периоду исплатом из средстава купца. Дуг од 25 милиона евра банкама биће исплаћен из купопродајне цене.
Консултант за улагања Милутин Николић каже да је актуелна продаја капитала „Галенике” рационалније решење од претходног покушаја продаје, кад је држава нудила само 25 одсто предузећа за седам милиона евра.
– Није ништа необично да купац у припремама за приватизацију пристане да преузме трошак социјалног програма. У овом случају инвеститор зна шта му је трошак: поменути дуг према банкама и социјални програм. Тржиште, односно тендер, показаће колико вреди капитал „Галенике” – каже Николић.
„Галеника” до сада на бројним тендерима није имала среће да нађе купца, а на неке државне позиве нико се чак није ни јавио. На последњи тендер, на којем се нудила четвртина капитала предузећа, пријавиле су се три компаније – из Индије, Бразила и Русије – али су само Руси испунили услове за пријаву на тендер. С руским понуђачем преговарано је без успеха.
Аутор: Јована Рабреновић, Политика.рс
