Народна посланица Ана Стевановић данас је у Народној скупштини упитала надлежне у Министарству културе и информисања да ли и на који начин планирају да сачувају непроцењиво благо и културно наслеђе које се налази у архиви САНУ у Сремским Карловцима.

Наиме, како наводи посланица Стевановић, најдрагоценији списи и документа сакупљани вековима уназад чувају се у толико лошим условима, да је право чудо како су до сада опстали.

– Просторије су окречене у септембру прошле године и то први пут после четири деценије. Свуда унаоколо могао се видети лепак за мишеве на картончићима намазаним лепљивим мамцем брана су глодарима да се домогну драгоцених списа. Зграда је неусловна, температура неодговарајућа што убрзава пропадање документације. Трагично је да је још крајем 2013. године, дакле пре скоро 5 година, тадашњи директор Архива САНУ, академик Василије Крестић указивао на опасности које вребају над најдрагоценијом Старом збирком Архива САНУ у којој се чувају рукописни документи и књиге. Реч је о највећој ризници ове врсте у Србији. Богатија је била само она која је изгорела у Народној библиотеци на Косанчићевом венцу у Београду, рекла је посланица Стевановић (на слици испод).

На полицама које се простиру на око 300 квадрата смештено је три милиона докумената непроцењиве вредности. То су драгоцени сведоци нашег трајања не само за Србе на подручју данашње Војводине, него и за наше сународнике у другим деловима некадашње Аусторугарске монархије које данас зовемо српском дијаспором, а сежу до Хрватске, Мађарске, Румуније, Молдавије, Грчке и Македоније. О том благу, буквално прекривеном прашином немара, брину свега троје архивара, мада систематизација предвиђа осморо запослених. Они често немају ни рукавице, неопходне за руковање документацијом. Архивске просторије су недовољно осветљене јер су електроинсталације толико слабе да систем „пада“ када се истовремено упали више сијалица.

– Отварамо металне ормане да би пергамент и стари ручно израђивани папир имали довољно ваздуха да се не исуше. При томе стално гледамо на термометар и правимо промају да бисмо регулисали температуру, јер немамо најобичнији клима-уређај ни у просторији где се налази заоставштина највећег светског климатолога Милутина Миланковића. Крај радијатора држимо кофу с водом која лагано испарава, да би се одржала влажност, објашњава архивиста Миле Станић.

– У августу 2017. године у Влади Републике Србије потписан је Споразум о сарадњи између Министарства културе и информисања, компаније Телеком Србија и Математичког института САНУ. Циљ споразума је дигитализација културног наслеђа и савременог стваралаштва кроз развој инфраструктуре установа културе и јачање њиховог капацитета у спровођењу овог процеса. Тада је речено да ће дигитализација културне грађе допринети већој доступности културних садржаја и квалитетнијем представљању наше баштине домаћој и светској јавности. Да ли ће ово непроцењиво културно наслеђе имати приоритет приликом најављене дигитализације? Да ли је могуће да актуелна власт 2 милиона евра на којекакве фонтане, имамо најскупље јелке на свету, новогодисњу расвету која ружи град пола године и чини га кич паланком, а да огромно културно благо неповратно пропада, питала је посланица Ана Стевановић надлежне у министарству културе.

Документа, списи и остала културна заоставштина непроцењиве вредности преживела је Турке, Аустроугаре, оба светска рата, па и НАТО бомбардовање, али по свему судећи неће преживети небригу актуелне власти.