Србија је за једно истраживање оформила два државна тела на различитим нивоима, па се последицама НАТО бомбардовања 1999. године баве скупштинска Kомисија и владино Међуресорно координационо тело (МKТ) за утврђивање утицаја на здравље људи и животну средину, чије је формирање иницирало 100 стручњака.
ТањугСтрадао сав живи свет: Бомбардовање рафинерије у Новом Саду
Оба тела формирана су пре годину дана. МKТ потписима су оверила четири министра и мада је Горан Триван, задужен за екологију, прошлог месеца најавио да ће она брзо почети с радом, потпредседница овог тела Даница Грујичић обелоданила је јавности да оно не ради.
Према речима председника скупштинске комисије др Дарка Лакетића, она је за разлику од владине врло активна. Kао доказ, он за “Вести” аргументује да смо с њим контактирали после једног у низу састанка те комисије. Овога пута, како каже, рад је био посвећен последицама бомбардовања по животну средину.
- Седнице нису отворене за јавност пошто на њима добијамо податке које треба да систематизујемо, а потом их саопштавамо – казао је Лакетић.
Састанак са Столтенбергом
Министарска комисија се не састаје, али зато пуном паром ради Удружење грађана “Осиромашени уранијум” чији је председник професор права др Срето Ного. Они имају документацију за оболелих 4.000 грађана и спремају тужбе против чланица НАТО-а које су учествовале у бомбардовању Србије.
- Стално понаваљам да ако нешто нећете никад да доведете до краја, онда формирате државну комисију. То је пракса преузета још из комунистичког доба и постоји анегдота како је неко узео грешком човеку капут, па је одмах формирана комисија да то истражи и наравно никада није саопштен резултат. После, када је тај човек требало да напредује, неко се у Централном комитету досетио да је то онај из афере “Kапут”, па је његова кандидатура одбачена.
Наш саговорник прикупља документацију о последицама Нато бомбардовања на људе и открива за “Вести” да крајем маја путује на састанак са генералним секретаром НАТО-а Јенсом Столтенбергом.
Мук из Владе
- Послао сам писмо Столтенбергу и између осталог навео да хоћу да их тужим, али да пре тога намеравам да видим да ли је могуће поравнање. Био сам без наде да ће ми одговор стићи, али сам га добио у року од недељу дана и Столтенберг је хтео да се што пре видимо. Обавезе су ме спречиле у априлу, па идем крајем овог месеца – најавио је наш саговорник.
Ного је писао и председнику Србије Александру Вучићу са молбом за пријем.
- Обратио сам се председнику, јер желим да пре путовања у седиште НАТО добијем инструкције наших власти, да не би мој и рад удружења дошао у супротност са политиком коју води Србија. Такође, желим детаљније податке о бомбардовању, па бих Вучића замолио да утиче на министре како би ми помогли у сакупљању материјала – прича Ного.
Он каже да је писао и потпредседницима српске владе, али да одговор није добио, јер очито нису препознали да то није само хуманитарно питање, већ и државни интерес.
Лавров пружио руку
Ного каже да је послао писмо и руском шефу дипломатије Сергеју Лаврову. Навео сам да би желео да се састанемо ради његове помоћи, јер нам треба тамошњи Институт нуклеарне физике који би потврдио да ли је неко оболео од карцинома због бомбардовања или из другог разлога. Чуо сам од руских пријатеља да је Лавров тражио да се провери постоји ли наше удружење и када су му одговорили потврдно, он је пристао да се видимо наредног месеца – каже за наш лист Срето Ного.
Све више деце с раком
Дарко Лакетић истиче да осим посланика у раду учествују и научници из Института за нуклеарне науке “Винча” и других државних институција, професори неколико факултета и директори клиника, института и других здравствених установа.
Зато су, каже др Лакетић, врата комисије отворена и др Даници Грујичић која је однедавно на челу Института за онкологију и радиологију.
Он је у фебруару рекао да први прелиминарни резултати научно-медицинске студије показују пораст учесталости малигних обољења, нарочито болести крви код деце од пете до девете године.
- Циљ је да дођемо до истине зашто наши грађани оболевају више него у другим земљама и да ли постоји веза између НАТО бомбардовања и тога – истакао је Лакетић поводом студије рађене са Институтом за јавно здравље “Милан Јовановић Батут”.
