ЗА тачно три месеца ступа на снагу потпуна либерализација тржишта када ће 96 одсто пољопривредних производа моћи да се увози без царине. Укидање увозних дажбина највероватније неће осетити потрошачи кроз повољније цене, али сигурно хоће наши пољопривредници, који нису спремни за конкуренцију.

Сви производи које Србија нема, попут агрума и другог јужног воћа, либерализовани су још 2009. године. кроз два месеца биће потпуно укинута царина на кромпир, сушено воће, смрзнуте малине и још много тога.

– Србија није спремна за царинску либерализацију, јер је и без ње у последој деценији нестало 150.000 сељачких газдинстава – каже проф. Миладин Шеварлић. – Када ступи на снагу либерализација изгубићемо још 250.000 газдинстава, а прва су на удару старачка и домаћинства која нису оријентисана на високодоходновну производњу. То је припрема терена за ГМО храну због које ће све остало постати нерентабилно!

Међутим, производи које Србија има остаће заштићени царинама и после 2014. године. Реч је о воћу и поврћу, житарицама, месу, млеку и млечним производима. Не рачунајући потписане уговоре о слободној трговини, за заштићене производе и даље ће постојати царина, али смањена. Царина за јогурт ће са садашњих осам одсто наредне године бити смањена на шест одсто, а за телеће месо из ЕУ царина ће бити нижа са 15 на 12 одсто.

РАКИЈА И МЕСО МЕСО, млеко, брашно, шећер и уље, и након 2014. године, када на снагу ступи потпуна либерализација тржишта, имаће одређен ниво заштите. Царина на свеже говеђе месо биће 12 одсто, свињско 9,8, а пилеће 4,5 одсто. Јогурт ће бити заштићен царином од око шест одсто, маслац и млечни намази, а сир 10,7 одсто. На увоз ракије дажбина ће ће износити девет одсто.

Од 2015. године, међутим, укидају се све производне квоте и тада ће настати хаос у сектору млека, јер ће свака земља моћи да производе колико хоће, па ће богате земље са нижим ценама доћи и на наше тржиште. Ипак, увозни производи од 1. јануара неће појефтинити као што ништа није од 2009. године када је почело фазно смањење царине, али ће задати ударац произвођачима.

– Агропривреда је највећа развојна шанса Србије, али Србија није спремна за царинску либерализацију – каже Драган Шаговновић, генерални директор Економског института. – Са потенцијалима које има Србија би могла да од аграра има бар три пута већи ефекат у врло кратком року и да уместо садашњих 4,5 зарађује бар 13-14 милијарди евра. Међутим, аграр је поднео највећи терет у претходне две деценије, јер је то што смо имали струју у аграр био једини фактор суверенитета. Под хитно мора да се донесе дугорочна стратегија шта ће Србија производити и да је не мења свака нова влада, јер у пољопривреду треба годинама улагати да би се исплатило.