Србија је за две деценије изгубила укупно 920.000 радних места, а више од половине је угашено у производном сектору. Разлози економска криза, лоша приватизација…
Србија је за две деценије изгубила укупно 920.000 радних места, а више од половине је угашено у производном сектору! Тако су на врата некадашњих гиганата стављени катанци, а индустријски радници су се из својих фабрика преселили на биро. Њима су се придружили и грађевинци, трговци, али и они из сектора услуга, саобраћаја, рударства, пољопривреде…
– Од 1991. до данас је угашено чак 580.000 радних места из реалног сектора, и то највише из металске индустрије – каже Жарко Милисављевић, председник Асоцијације малих и средњих предузећа. – Уништене су ливнице, стало се са израдом пољопривредне механизације, трактора, комбајна, железничке опреме и вагона… На другом месту по броју угашених радних места је текстилна индустрија. Њу је у једном тренутку покушао да оживи приватни сектор, али је 70 одсто отишло у неповрат.
Милисављевић додаје да је у последих 20 година десетковано и занатство, а нарочито подизвођачи за металски комплекс и они из пратеће индустрије “Заставиног” програма.
ТРИПУТ БОЉА НА хиљаду становника у Словенији, чак 86 је запослено у прерађивачкој индустрији, а код нас 41. У овој некадашњој југословенској републици од грађевине зарађује 30 радника од хиљаду становника, а у Србији три пута мање. У нашој земљи у трговини зарађује 25 од 1.000 становника, а у “дежели” 50.
И економиста Мирослав Здравковић је оценио да је садашњи број запослених радника у индустрији упоредив са оним из давне 1961. године када су плату у овом сектору зарађивала 386.682 становника, скоро колико и пола века касније!
– Уочи распада СФРЈ, у Србији је 1989. године радило 920.710 грађана, а 2010. само 374.683 – анализира Здравковић. – То значи да је тада, на хиљаду становника, у индустрији било запослено 12 радника, а деценију касније пет.
Подаци Републичког завода за статистику такође потврђују да, годинама уназад, нема ни говора о привредном узлету.
Само у прехрамбеној производњи 2001. је радило 102.733, а на крају исте деценије 66.074. У истом временском периоду преполовљен је број запослених у хемијској индустрији (са 38.839 на 19.151), машинској (са 38.777 на 23.204), моторних возила (са 36.594 на 13.923).
У истом интервалу упола је смањен и број радника из пољопривреде (са 84.050 на 42.339), затим из грађевинарства са 97.521 на 71.504, а константан пад се примећује и у трговини (са 206.293 на 188.707), саобраћају (126.872 на 104.716).
– Ово су углавном резултати лоших приватизација – закључује Зоран Ристић из УГС “Независност”. – Велики комплекси из ових делатности почели су да се урушавају још деведесетих и никада се нису опоравили. Додатне ударце задала им је економска криза због које су изостале најављене инвестиције. Тако су, уместо плата, радници махом добијали отказе, а уместо привредног опоравка уследили су стечајеви, дугогодишње блокаде рачуна и ликвидације предузећа.
ДВАДЕСЕТ ОПШТИНА ПОБЕДИЛО КРИЗУ
ЕКОНОМСКА криза није имала негативан утицај у само 20 општина. Данас у њима ради више становника него што их је радило 2008. Међу њима су две београдске општине, три из Војводине и 15 из централне Србије. Највећи раст броја запослених лица имали су Рача, Сремска Митровица, Сјеница, Баточина, Власотинце, Кладово, Лебане и Сремски Карловци.
Новости