Историја је прожета саопштењима о несталим књигама. Тешко је замислити колико је интелектуалног блага нестало без трага у реци времена. Међутим, све до сада научници не губе наду да ће наћи извор, који би доказао постојање легендарних библиотека: Александријске и Друштва 9 Непознатих.
Индија – kосмички бродови и гравитација
Древни индијски цар Ашока је наредио да се створи тајно друштво 9 Непознатих, које је обухватило највеће научнике и мудраце тог доба. Цар им је поставио сложени задатак: да систематизују и каталогизују сва научна знања из древних светих рукописа или услед експеримената.
Сваки од “9 непознатих” написао је по једну књигу, посвећену одређеној области научног знања. Делатност Друштва се одвијала у строго поверљивој атмосфери.
Цар Ашока, побожан будиста и убеђени пацифиста, био је свестан снаге знања, те се бојао да оно може да буде искоришћено не само за мировне сврхе, већ и ради разарања и ратова. Он је био у праву: научни подаци, које су познавали његови научници, чак и данас изгледају невероватни. Например, једна од књига је била посвећена савлађивању гравитације, управљању снагом и стварању у земаљским условима вештачког бестежинског стања. Друга је причала о коришћењу супермоћног оружја, које подсећа на савремене разраде у области нуклеарног и психотронског наоружања. У књигама су били и цртежи летелица, које су описивале дизање у ваздух и космичке летове.
У многим древноиндијским писменим изворима помињу се ти радови, али археолозима није пошло за руком да нађу бар једну од тих књига. Претпоставља се да се неке од њих чувају у манастирима Тибета и Индије, те будистичке ламе чине све да не би та знања доспела у руке представника савремене цивилизације.
Тешко је поверовати да су у древна времена научници постигли толико високи ниво техничког и научног развоја, али су 1875. године у једном од храмова Индије пронашли радове Бхарадваџија Мудрог, аутора неколико химна свете Ригведе, који је живео у 4. веку пре наше ере. Књига је имала назив Виманик Пракаранам (Трактат о летовима), те је заправо била једно поглавље фундаменталног дела Вимана Видјана (Наука о ваздухопловству). Тај јединствени рад из аеронаутике садржао је детаљне описе неколико типова летелица, податке о неким особинама летова на њима, а чак и приручник за пилоте-почетнике.
Трактат о летовима су савремени индијски стручњаци у области егзактних наука дочекали без ентузијазма. Интересовање за достигнућа древних авијатора пробудило се онда, када је руководство Кине изјавило да земља дугује достигнућа у аерокосмичкој области подацима из научних радова од пре неколико хиљада година.
Александријска библиотека
Александријска библиотека је највећа библиотека античког света. Према проценама древних аутора, она је имала 400 до 700 хиљада папируса. Она је била основана почетком 3. века пре наше ере. Александријска библиотека је била пре академија него библиотека: ту су живели и радили научници, који су се бавили и истраживањима, и предавањем. При библиотеци је било особље копијиста, који су преписивали књиге; био је састављен каталог књига од 120 свитака, који се редовно обнављао. Уз текст сваке книге су били приложени коментари са садржајем дела и подацима о аутору.
Већ у време Јулија Цезара Александријска библиотека се сматрала библиотеком тајних књига, које пружају практично неогранићену моћ. У библиотекама се, например, чувала «Светска историја» вавилонског свештеника, историчара и астронома Бероса (356-261 г. пре наше ере). Он је описивао своје контакте с ванземаљцима – тајанственим Апкалусима, бићима, која су подсећала на рибе, а која су пренела људима прва научна знања. Поред тог је библиотека имала сабрана дела египатског свештеника и историчара Манетона. Према предању, он је знао све тајне Египта. Били су тамо и радови феничанског историчара Мокуса, за кога се мисли да је створио атомску теорију. Тамо су биле и књиге, које су садржале тајне стварања злата и сребра. Вероватно су оне садржале главне кључеве за алхемију, који нама фале ради схватања те науке.
48.-47. године пре наше ере Јулије Цезар је ратовао у Египту. Услед војних акција у граду и библиотеци дошло је до великог пожара, део књига је изгорео. Касније је зграда библиотеке била обновљена, те ју је Марк Антоније попунио на рачун друге крупне библиотеке елинистичког света – Пергамске библиотеке. Међутим, библиотека очито није имала срећу, она је више пута горела, нашавши се у центру различитих конфликата. Тужна је судбина њених инетектуалних блага – сва су изгубљена. Међутим, постоје оптимисти који верују да ће једног дана ући у траг скривених древних пергамената.
Ана Фјодорова,
