Сектор информационо-комуникационих технологија (ИЦТ) у Србији може бити један од покретача привредног раста и развоја, тврди Иван Николић, уредник билтена „Макроекономске анализе и трендови” економског института. Ова грана индустрије брзо расте.
Готово да вапи за новим кадровима којих нема, нарочито за програмерима. Према неким проценама, одмах би могло да се запосли 30.000 ИТ стручњака који би имали најмање двоструко већу плату од просечне у привреди. Невоља је у томе што годишње неопходну диплому стекне 1.000 до 1.500 младих људи.
Извозни приходи од ИЦТ услуга у периоду 2008–2015. су утростручени, а од компјутерских услуга су чак четири пута већи, али његов допринос српској економији могао би да буде и знатно већи, указује Николић.
Према подацима НБС, укупан извоз ИЦТ услуга у 2015. достигао је 678,3 милиона евра. Да се за наше компјутераше с правом може рећи да су најбоље што Србија има, потврђује и податак да је њихов прошлогодишњи нето извоз, односно разлика вредности увоза и извоза, достигла 317,4 милиона евра.
– Једина два производа у Србији која су у 2015. имала бољи трговински биланс и већи допринос смањењу спољнотрговинског дефицита су кукуруз и смрзнуто воће. Лане смо кукуруз извезли за 342,9 милиона евра, а увезли за 12,3 милиона, тако да је нето извоз кукуруза износио 330,6 милиона евра. Укупна вредност извоза смрзнутог воћа достигла је 340,8 милиона евра, а његов суфицит трговинског биланса вредео је 318,2 милиона, указује Николић.
Аутор: Александар Микавица, Политика
