Инспектор београдске полиције Дејан Јовић, који је прошле године правоснажно ослобођен оптужби за трговину утицајем, а убрзо потом преминуо, према сазнањима Инсајдера пре хапшења био је на мерама тајног надзора које су одобрене под неуобичајеним околностима. Јовић је праћен и прислушкиван због необразложене сумње да ће криминалцима открити податке из истрага које је лично водио. У наредби за извршење тајног надзора, до које су дошли новинари Инсајдера, као споран наведен је Јовићев састанак одржан 29. маја 2018. године. Необично је то што није утврђено ни са ким се састао, ни на чију иницијативу, али је тај састанак искоришћен за примену мера. Приликом одобравања мера, било је познато само да је састанак одржан на брод-ресторану „Сава“, уз посредовање власника сплава, Жарка Павловића, познатијег као Жаре Ваћко. Шест месеци од почетка примене мера надзора, Јовић је ухапшен и тако склоњен из полиције и из истрага убистава у Београду које води његово одељење.
Са ким се састао инспектор Јовић и на чију иницијативу остало је непознато и после првих три месеца праћења. Међутим, тај састанак искоришћен је и као једини конкретан разлог да се мера над инспектором Јовићем, продужи за још 90 дана.
Сектор унутрашње контроле је предложио, а суд одобрио мере надзора над Јовићем уз образложење да је циљ иницијатора састанка „прибављање сазнања до којих су дошли радници МУП у истрагама убистава у Београду 2018. године“.
Павловић умро дан пре Јовића
Жарко Павловић, власник сплава “Сава”, био је познат и по томе што је требало да буде посредник у купопродаји зграде савезног МУП-а у Kнеза Милоша. Био је спортски функционер, угоститељ. Са инспектором Дејаном Јовићем се, по свему судећи, познавао из младости, будући да су из истог краја – Јовић из Бруса, а Павловић из Kрушевца. Павловић је од корона вируса преминуо 2. јула прошле године, дан пре него што је и Јовић подлегао инфекцији корона вирусом.
Kако је Сектор унутрашње контроле дошао до тог закључка ако су им и иницијатор састанка и Јовићев саговорник били и остали непознати, није објашњено.
Праћење инспектора Јовића почело је месец дана након убиства Драгослава Милорадовића, кума Луке Бојовића у Вишњици, и месец дана након што је Вељко Беливук ослобођен оптужби за помагање у убиству Властимира Милошевића извршеног на шинама у центру Београда у јануару 2017. године.
Управо је Одељење у коме је Јовић био заменик начелника ухапсило Беливука као директног извршиоца убиства Милошевића и то само пет дана после ликвидације. Међутим, Беливук је оптужен само за помагање у овом убиству. Његов ДНK траг, који је полиција нашла на улазу зграде у којој је Милошевић живео и испред које је и убијен у међувремену је нестао из МУП на волшебан, и до сада неутврђен начин. Беливук је на крају правноснажно и ослобођен због недостатка доказа.
Две наредбе на основу исте, непотпуне информације
Дејан Јовић, праћен је и прислушкиван укупно шест месеци, по основу две наредбе за тајни надзор.
У првој наредби Вишег суда од 19. јуна 2018, тајни надзор је одобрен како би се пратили контакти које, како је наведено, Јовић остварује са „лицима са којима планира извршење кривичних дела“. У наредни се даље Јовић сумњичи и за примање мита, злоупотребу службеног положаја и спречавање и ометање доказивања са елементима организованог криминала.
У наредби Вишег суда као споран наведен је само састанак на сплаву „Сава“, са како стоји „неидентификованом особом и на иницијативу непознате особе“. Мере тајног надзора образложене су на следећи начин:
„Дејан Јовић, заменик начелника Одељења за сузбијање крвних и сексуалних деликата УKП, ПУ за град Београд, користећи свој стварни и претпостављени положај, односно злоупотребом свог положаја у дужем временском периоду, лицима из криминогене средине, од којих су неки припадници организованих криминалних група, односно њима блиским лицима, открива и преноси поверљиве информације до којих долази радом, угрожавајући чак у поједином случајевима и спровођење одређених полицијских акција“.
У образложењу разлога за праћење и прислушкивање ишло се и даље у претпоставкама шта би Јовић могао учинити.
Тако се у првој наредби без конкретног образложења сумњи, наводи да ће се Јовић у наредном периоду у више наврата сусретати са високорангираним припадницима најмање две организоване криминалне групе.
„Највероватније због тога, да би истима пренео поверљиве информације којима располажу полицијски службеници Министарства унутрашњих послова, у вези са извршењем кривичних дела, како би се лица са којима ће одржати састанак упознала вође и остале припаднике организоване криминалне групе“, претпоставка је из налога за праћење.
Означен као помагач шкаљара, оптужен због помагања у случају насиља у породици
По истеку мера тајног надзора, у децембру 2018. инспектор Јовић је ухапшен због злоупотребе службеног положаја и трговине утицајем. Упоредо са кривичном пријавом, против њега је у таблоидима покренута и медијска кампања у којој је „оптужен“ да је члан шкаљарског клана, и да је у име ове криминалне групе подметао доказе и ометао истраге.
Званично је, међутим оптужен за трговину утицајем, и то у случају који ни на који начин није повезан са шкаљарским или било којим другим кланом. Јовић се теретио да је од колеге из Полицијске станице Звездара тражио да поступају професионално према мушкарцу који је позван на саслушање у вези са насиљем у породици.
У судском поступку, Јовић је ослобођен оптужби, али се убрзо после правоснажне ослобађајуће пресуде у мају 2020. разболео од короне и преминуо у 48. години живота.
Дејан Јовић је у полицијским акцијама два пута био рањаван, а 2003. био је проглашен и за најбољег полицајца Србије. Годину дана након његове смрти и даље је непознато ко га је конкретно оптужио и тиме практично склонио из полиције.
Извор: Инсајдер
