Две ствари су обележиле почетак протеста против македонског премијера Николе Груевског у Скопљу. Прва, барем половина Македонаца је мислила да је Груевски толико моћан, да је чак исценирао и напад албанских терориста у Куманову 9. маја. И друга, да су то социјални протести, готово класна борба, која нема везе са међуетничким односима и албанским пиатњем. Чак ни скандирање ОВК и више албанских него македонских застава на великом митингу у Скопљу није био никакав сигнал за узбуну анестезираном македонском јавном мњењу. Живи се лоше, Груевски је предуго на власти, бесперспективност се шири… Зато су речи лидера опозиције Зорана Зајева да „неће више да живи у пдоељеном друштву“ већ у једном „грађанском друштву“ и долазиле као прихватљива порука.
Али, онда се у једном дану променило све. Зазвонило је за узбуну грађанима Македоније. Већ споменути Зајев је у интервјуу за приштинску РТК 1 предложио да се албански језик уведе и у предшколске установе и да га уче и македонска деца и додао: „Зашто моја ћерка не би учила турски и албански? Ми живимо у истом друштву и сви морају да имају једнаку шансу за будућност“. Рачун за наплату од Албанаца је стигао. Па не подржавају они Зајева да би овај правио „грађанско друштво“. Већ да задовоље своје интересе. А њихов интерес је да и Македонци уче албански. Од предшколског образовања. А сами Албанци ионако не уче македонски. Мада живе у Македонији. И неће то чинити ни убудуће. Ако хоће да се разумеју, разговараће на албанском. Политички аналитичар Александар Пандов је рекао да су тежње Зајева „копање по дну македонске политике. Такве изјаве су скандалозне“. Да, оне су скандалозне за некога ко је можда веровао у Зајева. Или је веровао да се ради о „грађанским протестима“ против Груевског. Али су за истину и македонске грађане лековите. Показала се права природа свега. После овога, македонско пролеће је вероватно пропало. На „грађанским митинзима“ у Скопљу скупља ће се још само македонски Албанци, амбасадори западних земаља и Зоран Зајев.
Фонд Стратешке Културе
фото: Слободна Европа
