Београд — Економски стручњаци оценили су да је неуспех тендера за продају већинског удела Железаре Смедерево америчком Есмарку очекиван.

Стручњаци наводе да је један од узрока неуспеха лоше припремљен и вођен процес приватизације те компаније, док предлог увођења стручног менаџмента у ту фабрику сматрају добродошлим, али закаснелим потезом.

“Показан је велики дилетантизам у управљању државном имовином”, казао је агенцији Бета економиста и саветник за развој и инвестиције Махмут Бушатлија и изразио сумњу у опстанак Железаре, без обзира на најављени тендер за избор професионалне управе.

Он је као лоше оценио то што је Есмарк у више наврата претходних месеци јавно био фаворизован у односу на друге потенцијалне понуђаче, док су истовремено државни званичници, уз навођење много разлога, изјављивали да се Железара мора продати.

Бушатлија сматра да држава нужно не мора лоше да газдује компанијама у њеном власништву, али да у случају Железаре “и када би сада добила најбоље менаџере, тржиште није такво да би могла да ради без губитака”.

“Железара Смедерево тренутно не може да прави ни тону челика без губитака”, казао је он и додао да би тренутно само озбиљније улагање од око 160 милиона евра у производњу поцинкованих лимова, за производњу у ауто и индустрији беле технике могло да буде исплативо за смедеревску компанију.

Бушатлија је казао да је шанса за такво улагање пропуштена још док је Ју-Ес-Стил управљао железаром, због чега се сада у Смедереву производи само челик који се користи у грађевинарству и машиноградњи, чија су тржишта у кризи.

Он је истакао да држава више себи не може да дозволи издвајање субвенција за рада Железаре, пре свега јер нема више могућности да финансира јавни дуг.

Како је нагласио, држава, као и њени грађани морају да буду свесни, да једна од опција може бити и затварање Железаре, јер би то у овом тренутку и уз социјални програм за раднике, било најјефтиније за Србију коју би наставак рада смедеревске компаније на овај начин сваке године коштао око 120 милиона евра.

Саветник за страна улагања Милан Ковачевић слаже се да је тражење стручне управе за Железару добро, али закаснело и сматра да нема много места за оптимизам да ће се успети у опоравку тог предузећа.

“Од оснивања, пре 45 година Железара стално прави губитке”, казао је Ковачевић.

Он сматра и да јавност “нема довољно правих информација о ономе шта се са Железаром даље планира”.

Ковачевић је нагласио да се мора направити “права рачуница” да ли је боље и даље улагати новац из буџета у Железару или је за државу боље да угаси производњу.

“Нису тачне тврђе да је Железара локомотива домаће привреде”, рекао је он и подсетио да смедеревска челичана купује кокс и руде из иностранства, као и да је 2013. скупље платила сировине него што је зарадила од челика.

Бета