Србија ће на путу ка ЕУ до 2020. године бити у искушењу да провери своју политику војне неутралности уз видно приближавање НАТО алијјанси. НАТО је већ присутан у стратегији војне доктрине Војске Србије кроз Партнерство за мир, како на дипломатским тако и на војном нивоу.

Војска Србије има добре односе више година са Националном гардом Охаја што је вид америчког војног утицаја према Војсци Србије. Колико год се Србија и њена војска држе неутралности и стратешке сарадње са Руском Федерацијом, све је већи притсак из САД, али и из ЕУ, за приближавање војне доктрине и деловање у оквиру НАТО-а.

Дипломатска моћ НАТО

Министар спољних послова Ивица Дачић најављује да ће 18. марта, заједно са министром одбране Братиславом Гашићем, боравити у седишту НАТО у Бриселу, поводом договора о Индивидуалном акционом плану партнерства са северноатлантским војним савезом. Тим поводом Дачић каже:

„То је документ је усвојила влада 20. децембра, а 15. јануара документ је усвојио и НАТО савет, чиме је процедура усвајања окончана. Самим тим се наши односи подижу на виши ниво, а то је највиши ниво односа неке земље која не жели да буде чланица НАТО.”

Политички речено, Србија јача односе са НАТО са циљем да НАТО уважи политику неутралности Србије, али се истовремено шаље сигнал да се Србија – све блискијим односима са НАТО – приближава одлукама у будућности да постане и његов саставни део.

Под утицајем интереса или под притиском

Променом стратешких интереса, Србија на путу ка ЕУ све више иде на приближавање НАТО-у. На политичкој сцени Србије партије које чине власт или су у опозицији су у 80-90 одсто за ЕУ и нешто мање од 45 одсто за НАТО. Тај однос снага са притиском НАТО, САД и ЕУ може да буде увећан изнад 50 одсто, што је могући сигнал за још чвршће везе НАТО и Србије.

Заоштравање односа САД, НАТО и ЕУ према Руској Федерацији и, посебно, јачање војне доктрине НАТО на Балкану све више увлачи Србију у НАТО обруч. То је неповољно за Руску Федрацију која НАТО доживљава као непријатеља а не партнера јер се НАТО приближава границама Русије. Треба очекивати извесна упозорења из Москве око реалције Србије и НАТО. Сам министар сполних послова Србије Ивица Дачић каже:

„Ми се не окрећемо више Западу као што се тумачи последњих дана већ имамо своје стратешке, циљеве непромењене последње три године. Уколико их је неко тек сада приметио, то је његова грешка. Дакле, с једне стране је пријатељство са Русијом, а с друге је опредељење ка ЕУ“.

Министар Дачич још каже: „Не седимо на две столице, него на својој и она је чврста.“

Тешка искушења за Србију?

Уколико дође до озбиљнијих несугласица Србије и Руске Федерације могући су и неки додатни негативни поступци Русије према Србији као што је било одустајање од Јужног тока што битно енергетски угрожава Србију и окреће је ка Западу. Руска дипломатска подршка око Косова, повлашћени статус на руском тржишту, могуће учешће у најављеном гасоводу Турски ток – само неке су од ствари које би Београд могао да изгуби уколико би окренуо леђа Москви.

Павел Кандељ, шеф Сектора за етнополитичке сукобе, Института за Европу при Руској академији наука каже:

“Ако Србија пристаје на уступке око косовског питања које је за њу веома важно, онда треба очекивати и да ће у питањима која нису тако осетљива по њу, попут односа са Русијом, учинити Западу још више уступака. Није важно шта српски политичари причају у Бриселу, Вашингтону или Москви, већ су важна њихова дела, а од конкретних мера које ће Београд бити ´принуђен´ да примени против Русије зависи и одговор Москве.“

Србија ће тешко у ЕУ без јасног става о чланству у НАТО. Све карте су у игри и јасно је да ће НАТО и ЕУ притискати помоћу дипломатије на балансирање Србије и њен начин артикулације и одбране. Русија ће у датим околностима реаговати без икаквих додатних објашњења према Србији.

Никос Арванитес, Атина

Балкан магазин