Ма колико желели, светски нуклеарни сценарио није само интелектуална игра нити је само Холивуд
На шта је мислио председник Русије Владимир Путин када је изјавио да се „нада да руска војска у Сирији неће морати да против терориста употреби и нуклеарно оружје”? Највероватније на неутронску бомбу, која снажном радијацијом убија људе, али нема рушилачки ефекат какав има „класична” атомска бомба.
Односно, неутронска бомба „штеди” војну технику и објекте, а уништава противничке војнике. Ова врста атомског оружја први пут је испробана у пролеће 1963. у пустињи Неваде, а у наоружање америчке војске ушлa је крајем седамдесетих година прошлог века, у време Хладног рата. Дакле, прво су је направили Американци, па онда Совјети, затим Французи и Кинези, највероватније и Израелци.
Неутронска бомба настала је као реакција НАТО-а на страх од изненадног напада снага Варшавског уговора на простор западне Европе, у време када су амерички генерали процењивали да НАТО нема више од 48 сати упозорења пред масовни напад 90 дивизија Варшавског уговора и да је у таквој ситуацији поузданост сваког нуклеарног реаговања, стратегијског или тактичког нивоа, такође у озбиљној кризи. Одбрана густо насељене централне Европе, по мишљењу западних стратега, најбржа је и најлакша уз употребу неутронских бомби, које би поштеделе градове и локално становништво скривено у подрумима и склоништима, а убиле посаде совјетских тенкова у надирању ка Паризу.
Американци су тада говорили „да је неутронско оружје хумано”. Наравно, оно је „хумано”, али према зградама. Убија људе, а оставља нетакнутим мостове, куће, фабрике, тенкове, авионе… Рекламирајући „предности” неутронског оружја, САД су утицале на јавност западне Европе да лакше и са мање отпора прихвати могућност примене тог оружја, јер оно само зауставља живу силу противника. Заправо, неутронско оружје темељи се на принципу фузије термонуклеарног експлозива, помоћу детонатора који даје високу температуру, на којој отпочиње термонуклеарна реакција – експлозија.
Ако би технички било могуће да се код термонуклеарног оружја не употреби нуклеарни детонатор, од урана-235 или плутонијума-239, ради стварања температуре неопходне за отпочињање термонуклеарне реакције фузије, то би било „чисто” термонуклеарно оружје, с релативно мало материја радиоактивног распада у поређењу с класичним нуклеарним оружјем. Зато би експлозија неутронске бомбе произвела огромну количину брзих неутрона велике енергије, способних да пробију бетон, гвожђе, земљу, олово, човеково тело…
Неутронски нуклеарни пројектил снаге два до три килотона проузрокује почетну радијацију еквивалентну експлозији класичног нуклеарног пројектила јачине од 20 до 30 килотона. Радиоактивност неутронке је директна и индукована. На сваког убијеног долази најмање десет озрачених који умиру врло брзо. Неутронска бомба била је само почетак ере истребљења људи, а очувања имовине.
Њеним усвајањем у наоружање Запад је снизио „нуклеарни праг” и Совјети нису хтели да закасне. Став Москве изнео је 1978. совјетски лидер Леонид Брежњев, рекавши да је „Совјетски Савез против производње неутронског оружја, али да, ако Запад произведе такво оружје, СССР неће остати пасиван посматрач”. И Совјетски Савез је убрзо направио своје неутронско оружје. Неутрони су постали борбено средство.
Ако би дошло до експлозије неутронске бомбе од једног килотона на висини од 100 до 150 метара, њено разарајуће дејство на грађевине и индустријска постројења било би ограничено на површину пречника од око 200 метара, али би смртоносна доза зрачења била ефикасна на површини пречника од око 1.200 метара. За посаде оклопних возила, смртоносни радијус био би мањи само за 20 до 30 одсто него за људе ван оклопа. Заштиту би могли да пруже једино дебели зидови од парафина, влажне земље или армираног бетона.
Ма колико желели, светски неутронски сценарио није само интелектуална игра, нити је само Холивуд. Нуклеарна палица стално је присутна, јер су међународни односи данас детерминисани искључиво синдромом силе и моћи. Пентагон распоређује, или већ одавно држи, око 200 комада нуклеарног оружја у земљама ЕУ и у Турској. Нуклеарни арсенали се модернизују, САД су недавно модернизовале своју нуклеарну бомбу Б-61-12, Британци модернизују свој подморнички ракетни нуклеарни потенцијал.
И онда долазимо до изјаве Владимира Путина. Русија је још пре неколико година у својој новој војној доктрини назначила да може прва прибећи употреби атомског оружја у случају конвенционалног рата и неповољног развоја ситуације. Најновијом верзијом те војне доктрине „нуклеарни праг” је још више снижен и терористи у Сирији изјаву Путина треба да схвате као озбиљно упозорење.
Како Исламска држава има контролу над слабо насељеним деловима Сирије, претежно на истоку земље, ако се настави подршка тој терористичкој организацији, чији огранци прете и Русији, не бих искључио да на то подручје падне и неутронска бомба. Терористи одлете у рај, простор је убрзо деконтаминиран, објекти остали сачувани. Сви остали „заинтересовани” на време упозорени.
Уосталом, кажу да је Саудијска Арабија већ бацила неутронку у Јемену.
Мирослав Лазански, Политика
