АМБИЦИОЗНИ план државе да се у овој години заустави раст незапослености, а да до краја декаде обори стопу незапослености на 10,8 одсто – несумњиво је пропао. У Србији је данас, мимо свих званичних очекивања, без посла сваки трећи радно способни грађанин, а од краја марта до данас Национална служба за запошљавање на своје спискове додала је још 14.309 имена. С листом од чак 792.888 незапослених Србија је још једном оборила сопствени неславни рекорд.

– Највише је оних који посао траже од једне до две године – 17,72 одсто, а потом 13,09 одсто оних који посао чекају од три до пет година – каже Срђан Андријанић из НСЗ. – Нажалост, њих 73.334 чека запослење између пет и осам година.

У НСЗ објашњавају да се већ дуже структура незапослених битно не мења, па је тако сада на бироу највише оних који немају довољно квалификација и припадају млађим генерацијама. Највише незапослених има од 25 до 29 година (13,82 одсто), а затим оних у најпродуктивнијим годинама – од 30 до 34 (12,42 одсто). Истовремено, образовна структура је традиционално лоша, па на списку има највише оних са четвртим степеном – 224.452, али чак 222.619 нема баш никаквих квалификација!

– Посматрано по општинама, највише незапослених има Нови Београд (12.638), а потом Чукарица У Београду (11.772), а затим Медијана у Нишу (11.132), док с друге стране, најмање незапослених има Црна Трва (226), Жабари (441), Мало Црниће (449), Жагубица (552) и Љиг (660) – додаје Андријанић.

Колико се ситуација отела контроли може се видети и из Националне стратегије запошљавања, коју је Влада Србије усвојила још пре три године, а односи се на период до 2020. Ниједан предвиђени циљ из овог документа се још није остварио. Средства за активне мере запошљавања нису три до четири пута већа него у 2010, како је предвиђено, а ни стопа незапослености није смањена, већ напротив.

У Министарству рада, запошљавања и социјалне политике кажу да је пораст запослених могућ тек након што се опорави привреда Србије, а до тада су свима махом везане руке.

Иван Николић, из Економског института, не спори да је сређивање привреде предуслов, али додаје да је проблем у томе што не постоји никаква национална статегија да се то и постигне:

– Зато не изненађује што ни ова стратегија запошљавања није дала никакаве резултате. Без озбиљне тактике овакви планови представљају више списак лепих жеља него могућности.

И социолог Душан Мојић, чија је специјалност област рада и запошљавања, каже да је привреда несумњиво главни покретач, али да има нечега и у „културолошком наслеђу“:
– Ми чекамо да други учине нешто за нас и непрестано се ослањамо на државу или неке институције или људе и тако постајемо пасивни. Ипак, извесно је и да су мере за запошљавање недовољне, а да су службе које се баве овим послом неорганизоване, на бироу је премало саветника…
КРИТИЧНО МЕЂУ МЛАДИМА

СТОПА незапослености међу младима је била 46,1 одсто у 2010. години када је Влада састављала десетогодишњу агенду за смањење ових процената. Тада је зацртано да ће у 2020. ова стопа бити преполовљена и да ће износити 23,3 одсто. Данас је, међутим, сваки други „омладинац“ у Србији – без посла.

Новости