Највећа незапосленост од укидања Франкове диктатуре. Мадрид најављује реформе „без даљег стезања каиша”
Први пут од укидања диктатуре генерала Франка 1975, у Шпанији је без посла више од шест милиона људи, јавиле су јуче агенције.
У економски посусталој и финансијски презадуженој Шпанији, више од 240.000 људи изгубило је посао у прва три месеца ове године, па је број незапослених у четвртој економији еврозоне нарастао у првом кварталу на читава 6,2 милиона људи, што је 27,16 одсто радне снаге.
Темпо осипања радних места при том је драматичан. У последњем тромесечју незапосленост је у Шпанији износила 26,02 одсто, да би овог пролећа нарасла за још један одсто.
Готово трећина незапослених Шпанаца без посла је више од две године. Међу 17,4 милиона домаћинстава у Шпанији, два милиона породица нема ниједног радно способног члана који привређује. Истовремено, скоро три милиона незапослених Шпанаца имају нижу стручну спрему, са којом теже налазе нови посао.
Шпанија је по броју незапослених међу младима (57 одсто) престигла чак и неславног европског рекордера Грчку. Све у свему, петина свих незапослених у ЕУ живи данас у Шпанији.
При томе, поверење Шпанаца у ЕУ је у драматичном паду.
Пре избијања глобалне финансијске кризе, 65 одсто анкетираних у Шпанији веровало је у ЕУ као заједницу, а данас тако мисли само петина тамошњег становништва.
Разлози раста неповерења Шпанаца у ЕУ (73 одсто анкетираних) јесу многобројни и биће предмет истраживања, али је већ извесно да је строги буџетски програм реформи наметнут из Брисела један од њих. Пре свега због шокантног раскорака између пада животног стандарда становништва и осетног опоравка финансијског сектора, потпомогнутог масивним уливањем средстава из иностранства као помоћи опоравку банака.
Страни новчани подстицаји финансијском сектору Шпаније у последњих осам месеци осетно су оборили цену дугорочног задуживања Мадрида. Од прошлог лета, када је владала зебња да Мадрид није у могућности да обузда државне и банкарске обавезе, камате на десетогодишње обвезнице пале су са неславних 7,75 одсто на 4,22 одсто ове среде, што је најнижа камата коју су инвеститори тражили да би Шпанији позајмили новац од новембра 2011.
Одлука владе Маријана Рахоја да разреже нове порезе осиромашеном становништву и обавеже пореске обвезнике да намире 41,5 милијарди евра трошка спасавања шпанских банака потпирује растући револт у тој земљи.
Шпанска полиција ухапсила је јуче рано ујутру у Мадриду четири особе осумњичене да планирају да запале једну банку, јавио је Ројтерс. Шпанско министарство унутрашњих послова повукло је у престоницу на хиљаде полицајаца због најављеног протестног марша синдикалних унија на зграду државног парламента.
Премијер Рахој најавио је да ће данас саопштити нови програм реформи којим би зауставио шестогодишње понирање привреде.
„Влада у Мадриду неће уводити даље мере стезања каиша становништву”, обећао је унапред Рахој, чија влада верује да ће незапосленост у Шпанији до краја године опасти на 24 одсто.
Берзе, међутим, слуте да ће до Божића незапосленост у Шпанији достићи 28 одсто.
