У Грчкој је без посла 53,8% младих, а у Шпанији 52,9%, што је разлог за појачане социјалне и политичке сукобе, појаву анархистичког и бунтовног одонса према сопственој власти и „одлив мозгова“
Почетком седамдсетих година појавила се књига Барџиса и филм Стенлија Кјубрика Паклена поморанџа о социјалном и друштвеном насиљу у Енглеској као појавном облику друштвене и економске кризе раних седамдсетих година. Млади су предмет насиља и социјалних девијација у условима незапослености и немогућности да се укључе у свет рада.
Незапосленост у ЕУ и еворзони данас битно утиче на социјалне и политичке процесе унутар Уније и начин комункације међу чланицама са више или мање сукобљавања. Истраживање незапослености, по анализи Статистичкг бира ЕУ (Еуростат), крајем августа показује да је у еврозони у јуну 2012. стопа незапослености младих у 10 чланица зоне опала, али да је истовремено знатно порасла у Шпанији, Грчкој и на Кипру.
Кључни проблеми су управо радна апстиненција младих и образованих људи у ЕУ, посебно у Грчкој и Шпанији. У Грчкој је без посла 53,8% младих, а у Шпанији 52,9%, што је разлог за појачану социјалну али и политичку конфликтност, појаву анархистичког и бунтовног одонса према сопственој власти и „одлив мозгова“ стручних младих људи са југа ЕУ на север ЕУ. Најнижа стопа незапослености те категорије станбовништва је у Немачкој – 8% и Аустрији где је само нешто виша – 8,9%, а следи их Холандија са 9,2 па се отуда може сагледати и талас сеоба грчких и шпанских и италијанских младих људи у Немачку и друге државе ЕУ на њеном северу.
Да ли ЕУ припада младима?
Данас је у зони евра без посла 22,5 % млађих од 24 године, а у јулу 2011. их је било 21,3 %. У Италији је тај постотак, према наводима националног института за статистику, изнад 35 %. ЕУ тешко да може краткорочно да реши проблем незапослености у ЕУ и еврозони на начин како сада функционише ЕУ и политички односи у њој са предоминантним утицајем Немачке. Проблем незапослености ЕК покушава да решава преко Европског социјалног фонда (ЕСФ) где је кризним државама уплаћено око три милијарде евра. Грчка, Ирска, Италија, Летонија, Литванија, Португал, Словачка и Шпанија примаоци су средстава из фондова ЕСФ у оквиру пилот пројекта започетог раније током 2012. године. Подаци говоре да је у свих 27 земаља чланица, стопа незапослености била 10,4% у јулу 2012.
Стратегија Европа 2020 у делу политике запошљавања предвиђа као циљ да 75% становништва између 20 и 64 година буде запослено. Иначе, незапосленост у еврозони расте већ 14 месеци заредом. Највећи број људи који траже посао је и даље у Шпанији (24,6 одсто) и Грчкој (21,9 одсто). Број незапослених у ЕУ-у у посљедњој години је повећан за скоро два милиона.
Подаци говоре да је у свих 27 земаља чланица, стопа незапослености била 10,4% у јулу 2012.
ЕУ клизи у африканизацију
Шпанија и Грчка имају, гледано у процентима, више незапослених него многе афричке земље, показало је истраживање Међународне организације рада (ИЛО). Незапосленост у Шпанији од 24,5 посто и Грчкој од 22,3 посто већа је него у свим другим државама обухваћеним међународним статистичким анализама. ИЛО је анализирао податке за 178 држава у свету. Пројекције за 2013. годину су да ће стопа незапосоленсти споро опадати у ЕУ. ИЛО најављује да ће 2015. у Грчкој бити 20,3 посто незапослених, а у Шпанији 23,4 посто.
Тежину кризе посебно повећава примена оштрих мера – отпуштање запослених и смањење плата.
Све до сада смо трпели немилосрдно шибање. Мислим да смо довољно платили за своје грешке, каже председник Грчке Папуљас и додаје, Европа мора да разуме да треба да помогне Грчкој. И не само Грчкој, већ и Шпанији, Португалији и Ирској, да превазиђу економску кризу.
Грчка треба да уштеди на пензијама 3,5 милијарди евра, 1,47 милијарди у здравственом сектору, као и да смањи потрошњу за одбрану у вредности од 517 милиона евра. Све то утиче на политичке односе као и став слабијих екномија и држава према јачима у ЕУ, пре свега Немачкој.
Балкан Магазин
