Незапосленост у Србији – СТВАРНИ ПРОБЛЕМ И ЛАЖНИ ПОДАЦИ

„Снажан раст запослености у претходне три године уз стагнацију привредне активности, по свему судећи, није се ни десио, већ је последица непоузданости праћења кретања на тржишту рада од стране РЗС-а (Републичког завода за статистику)“.

Фискални савет Србије – Документ за Копаоник бизнис форум 2016 (1)

Када једна висока државна институција изрази овако отворену сумњу у веродостојност података које пласира друга, званично за то задужена, онда је то врло забрињавајућа чињеница која у јавности отвара многа питања не само о о начину функционисања, професионалности и стручности централне статистичке установе у држави,  већ и о начину деловања целокупног државног апарата и злоупотреби података од јавног значаја, не само у економској већ и у другим сферама. Ово тим пре што је изношење најбесмисленијих цифара у складу са дневно-политичким потребама актуелног режима, које је у сврху манипулисања јавности отпочео Млађан Динкић након пето-октобарског пуча, у време владавине Александра Вучића достигло своју кулминицају. 

Наравно, не пада ми на памет да се придружим оптужбама Фискалног савета како РСЗ даје неистините податке како би поткрепио Вучићеве бајке о својим економским успесима. Пустимо их да сами објасне шта раде. У одговору на тврдњу Фискалаца РСЗ се позвао на то да је  од 2012. године (о, гле чуда, баш оне у којој је Вучић приграбио власт!) дошло до  „промене методологије при изради анкете“ што, како објашњавају, „не значи погрешну оцену трендова запослености и незапослености у периоду пре методолошке измене, али свакако значи прекид упоредиве серије почев од 2015. године“.(2) То је, дабоме, сасвим могуће. Све је тачно, или ништа није погрешно, само се са ничим не може поредити. Осим са самим собом. Вучић са Вучићем. Како би иначе било „први пут у историји“?! Проблем незапослености у Србији, стар деценијама, ресетован је 2015. И то све по усвојеним законима, изменама, уредбама, уредбама на уредбе итд.

Када смо код 2015. да нагласим и то да је од њене друге половине РЗС, након 70 година, престао да објављује податке о кретању запослености на нивоу делатности, што је очигледан и намеран методолошки пропуст, са циљем прикривања врло забрињавајућих трендова у запошљавању у државној управи и јавним предузећима!!

И ту долазимо, онако узгред, до две највеће тајне статистике које ову, наизглед јасну, науку претварају у бескрајно манипулативно поље.  Методологија и узорак! Одговарајућа смеса ова два састојка црни веш ће претворити у најмање сиви, негативан тренд у раст или обрнуто. Већ како Вам треба. Методологија и узорак су статистици онај ослонац који је, у физици, Архимеду недостајао како би подигао земљу. Кад год чујете Вучића, његове гласноговорнике и Агенције да говоре статистичке податке, па и цифре уопште, сетите се тога. Никад нико не лаже, само користе одређену методологију и раде на бази одређеног узорка.

Но, на срећу, у економији где је све повезано, веродостојност изнетих података можете пратити и кроз анализу посредних индикатора који их прате. Сумњу Фискалног савета, у поменутом случају, изазвала је чињеница да раст БДП-а није адекватно пратио наводни раст запослености (тз. Окунов закон), као и да он није логичан у условима исказане стагнације привредних активности. 

У третирању феномена „незапослености“ у овом тексту узећемо у обзир и неке друге индикаторе и сазнања који ће помоћи да се разреши енигма како се незапосленост у Србији статистички смањује, а нико у стварности не примећује економске ефекте тог тренда.  

ОПШТЕ О НЕЗАПОСЛЕНОСТИ

Хајде да, у овом делу текста, кренемо од одређења појма незапослености који ће бити разумљив сваком читаоцу. Дакле, „незапосленост“ као економски термин означава постојање одређеног броја радно способног становништва (људи од 16 до 65 година)  који имају потребу и вољу да раде, али не могу наћи посао. Уобичајено је да се она изражава тзв. „стопом незапосленсти“, која представља број незапосленог у односу на укупан број радно способног становништва, приказан у процентима. 

Јасно је како је стопа незапослености важан економски показатељ који показује и стање друштва и положај појединца у њему, пре свега зато што све савремене и демократске земље у свету признају право на рад као једно од основних људских права. 

У економији се сматра да се подношљива стопа незапослености креће од хипотетичких нула до 5 %. Стопа од 5 до 10 % сматра се алармантном, а сви проценти изнад тога, посебно они између 15 и 20 % указују на дубоко раслојено и социјално подељено друштво!! (3) 

Пре него што кренемо даље позивам Вас да погледате приложену Табелу 1. која показује остварене и пројектоване стопе незапослености у светским регионима у периоду 2007 – 2018. године, како бисте боље разумели колико је у Србији ситуација катастрофална, чак и ако прихватимо као тачне податке које нам даје РЗС по Вучићевој методологији! 

Табела 1. – Остварене и пројективане стопе незапослености, изражене у процентима, по светским регионима од 2007 до 2018.(4)

Шта нам ова табела говори у контексту податка РЗС да је у првом кварталу 2017. године незапосленост у Србији износила 14,6 %(5), што је веома упитно, будући да је чак за 4,4 процентних поена мање него у истом кварталу прошле године, али о томе ћемо нешто касније. Чак и да је 14,6 одсто реална стопа, из приложене табеле видимо да је она већа чак и од традиционално најнеразвијенијег светског региона – Северне Африке, а да је чак преко 70 одсто већа од просека региона коме припадамо (Централна и Југоисточна Европа изван ЕУ). 

Овакав проценат јасан је индикатор дубоких поремаћаја у економској политици, а што је још горе указује и на  покушај одбране успостављеног система изражених социјалних неједнакости, то јест системске намере да мали проценат друштва (тзв. финансијска и политичка елита) задржи своје привилегије на уштрб потребе за укључивањем што већег процента радно способног становништва у економски систем земље, како би се наставила концентрација капитала у њиховим рукама. 

Препознајете ли у овоме Србију из Вучићевих немуштих прича? Препознајете ли себе у њој?! 

А што је најгоре, реални проценти незапослености сигурно су већи.

НЕЗАПОСЛЕНОСТ КАО ВУЧИЋЕВА ВОЉА И ПРЕДСТАВА

Пре него што објасним због чега доводим у сумњу податак да је стопа незапослености у првом кварталу 2017. била 14, 6 одсто (тек да буде испод психолошке границе од 15 %), рећи ћу да поред РЗС-а, званичне податке о овој области износи и Национална служба за запошљавање (НСЗ), која води званичну евиденцију незапослених лица и реализује тзв. програме запошљавања. Наравно, начин на који ту евиденцију води, усклађен је са потребама и методологијом РСЗ и он је препун зачкољица које фиктивно смањују број незапослених лица.

Рецимо, будући да је обавезно тромесечно јављање референту НСЗ, закашњење од једног јединог дана подразумева аутоматско брисање са листе незапослених лица (то чини сам програм евиденције) и Ви морате проћи нову процедуру као да никада нисте ни били пријављивани, што подразумева заказивање разговора са саветником, прибављање нове документације и сл., што потраје каткад и више од месец дана, за које време званично нисте незапослени. Ако Вам се, не дај боже, закашњење деси два пута у години, а немате лекарску потврду о болести за одређени дан, можете се поново пријавити тек за шест месеци! За то време нисте незапослено лице, иако немате посао.

Или, ако сте током месеца радили и један једини дан (рецимо брали вишње у некој задрузи) ви целог тог месеца нисте незапослено лице. 

У случају одбијања понуђеног посла, без обзира на разлог, одмах се бришете из евиденције, а евентуална поновно пријава може уследити тек за шест месеци или никада. И тако редом.

Овде се очигледно ради о процедуралним заврзламама које треба да створе лажну слику о броју незапослених лица, односно да покажу смањење без обзира на стварно стање. Ако су Вас избацили из компјутера нисте незапослени, зар не? 

Из горе наведених разлога, имам озбљну задршку на реалност податка РЗС-а да је незапосленост у првом кварталу ове године само 14,6 %, а да је у првом кварталу прошле године износила 19 %. На овом нивоу привредних резултата једноставно је немогућ раст запослености од 4,4 одсто. Ако је неки раст и постојао тешко да може бити већи од 1,5 одсто, па је много реалније претпоставити да је реална стопа незапослености у Србији данас између 17 и 18 одсто. 

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА

Овако висока стопа незапослености превелики је баланс и за много озбиљнију економију и владу него што је наша. Према подацима које је почетком маја 2017. изнео Председник УО НСЗ, Дарио Мачкић, на њиховој евиденцији се налазило 676.000(6) незапослених лица, чему треба додати бар још стотинак хиљада који из неког разлога нису на евиденцији, а незапослени су. 

Ово произоди читав низ негативних, „не само економских, него и социјалних, социјално-психолошких и демографских последица. Висока незапосленост је генератор социјалног незадовољства, пораста свих облика насиља, депресије појединца, као и криминализације друштва, суицида и многих других негативних појава“(7)

Посебно је за српско друштво опасан приступ проблему незапослености који има Александар Вучић, који је много пута ову појаву безобразно и неотесано приписивао националној лењости, индивидуалној неспособности, пробирљивошћу и другим увредљивим изразима према незапосленима, покушавајући да прикрије одговорност државних институција, пре свега своје Владе, као и политичког и финансијског естаблишмента за овај проблем. 

За такве јавне увреде и медијска иживљавања (није их износио само Вучић) нико никада није одговарао што незапослене чини физички најугроженијом мањинском групом у друштву. Нисам чуо да припадници ЛГБТ популације, сексуално различити и остали, умиру од хроничне изгладнелости, или недостатка новца да себи приуште лечење, да се смрзавају без огрева, или убијају пред децом због агресивних извршитеља.

За незапослене у Вучићевој Србији то је данас свакодневна појава._

____________________________________

Одреднице:

1. www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2016&mm=03&dd=09&nav_id=1105629
2. Исто
3. ipf.rs/nezaposlenost-i-posledice-nezaposlenosti/
4. www.nspm.rs/ekonomska-politika/o-nezaposlenosti.html?alphabet=l
5. www.blic.rs/vesti/ekonomija/stopa-nezaposlenosti-146-odsto-u-prvom-kvartalu-2017/7p5kmtm
6. rs.n1info.com/a248345/Biznis/NSZ-U-Srbiji-registrovano-676.000-nezaposlenih.html
7. www.nspm.rs/ekonomska-politika/o-nezaposlenosti.html?alphabet=l

Драган Милашиновић, Фонд стратешке културе