Независни арапски медији: Мутне радње УАЕ у Србији

Уједињени Арапски Емирати оптужени су да користе инвестиције у трговини српским оружјем у циљу дистрибуције оружја по Блиском истоку и делују као посредник за Сједињене Америчке Државе и Израел.

Уједињени Арапски Емирати инвестирали су милијарде долара у Србију у протекле две године.

Руководство Емирата склопило је уносне уговоре у циљу развоја српске индустрије наоружања, купљен је значајан удео у националној авио компанији и српској влади су одобрени кредити у износу од неколико милијарди долара.

Разлози због којих УАЕ инвестирају у Србију обавијени су велом тајне. Међутим, извори “МЕЕ” из Србије откривају да те инвестиције превазилазе све потенцијалне финансијске добитке.

Престолонаследник Абу Дабија, принц Мухамед бин Зајед ал-Нахјан, оптужен је за посредовање између Сједињених Америчких Држава и Израела у Источној Европи, покушавајући да експлоатише лошу правну регулативу на српском тржишту оружја у циљу дистрибуције оружја широм Блиског истока.

Иза ове огромне инвестиције крије се силуета Мухамеда Дахлана (Мохаммед Дахлан), бившег палестинског моћника у изгнанству. За њега се тврди да представља спону у комуникацији између обавештајних служби УАЕ, САД и Израела док потпомаже корумпиране инвестиције Емирата у Србији од којих највећу корист имају српски политички лидери.

Улагања Емирата у Србију

Уговор вредан 200 милиона долара између српске компаније “Yугоимпорт СДПР” (компанија која се бави прометом оружја прим. аут.) и арапске компаније “Емиратес Адванцед Ресеарцх анд Тецхнологy Холдинг (ЕАРТХ)” потписан је прошле године на Изложби међународне одбране у Абу Дабију.

Извор из Србије изјавио је за “МЕЕ” да се ова инвестиција односи на српски ракетни систем “АЛАС” (Адванцед Лигхт Аттацк Сyстем), “вишенаменско противоклопно оружје ефективног домета до 60 километара”. Извор “МЕЕ” тврди да су УАЕ заинтересовани за ове ракете јер “би требало да својом снагом униште све постојеће моделе тенкова на свету”.

Према подацима “Међународног института за истраживање мира” из Стокхолма, УАЕ су четврти у свету по увозу оружја. Само су 2012. године потрошили 19 милијарди долара на војну опрему. Узимајући у обзир да у УАЕ живи мање од милион становника, у смислу комада оружја по глави становника, УАЕ се сматрају најнаоружанијом нацијом на планети.

Однос између УАЕ и Србије, у погледу одбране, све више се збилижава, каже извор “МЕЕ” из Србије и додаје да се “првобитни облици сарадње заснивају на нивоу безбедносних агенција, војне полиције и специјалних јединица као и у областима информационих и комуникационих технологија и одбрана од сајбер напада”.

Иако извор “МЕЕ” тврде да су УАЕ претежно заинтересовани за растућу српску одбрамбену индустрију, Емирати су уложили новац у неколико других грана привреде.

Један од најистакнутијих уговора био је са “Етихад Аирwаyс” око куповине 49 одсто губиташког српског предузећа “ЈАТ Аирwаyс” у августу 2013. године. Као плод те инвестиције, основана је нова компанија, “Аир Сербиа”, са циљем да постане лидер у транспорту у Источној Европи.

Бивши економски саветник у Влади Србије означио је овај уговор као коруптиван.

“Етихад је за договор са ЈАТ-ом обезбедио зајам, не инвестицију, који би касније требало да буде преточен у деонице”, изјавио је за “МЕЕ” Душан Павловић, бивши саветник у Министарству привреде од септембра 2013. године до јануара 2014. године.”Република Србија је гарантер за овај зајам и ако нова компанија пропадне, грађани Србије ће бити ти који ће морати да плате 40 милиона евра.”

“Уколико би се ово догодило, биће потребно исплатити додатних два милиона евра на име правних трошкова компанији за коју су везани људи блиски премијеру Србије”, каже он.

Договори између УАЕ и Србије чувају се у тајности далеко од јавности због једног услова у уговору који су потписале обе владе у марту 2013. године, наводи Павловић.

“Овај уговор садржи одредбе којима се поништавају неки домаћи закони. На пример, свака инвестиција која дође из УАЕ има приоритет у односу на домаће договоре”, додаје он.

“У уговору о улагању УАЕ у Србију пише да детаљи свих договора морају бити чувани у тајности.”

Павловић је оспорио већину ових инвестиција и критковао српску владу из разлога што лаже своје грађане.

Он је предложену мултимилијардерску инвестицију Емирата у некретнине у Београду оценио као “тотално апсоурдну”, напомињући да у сиромашној држави као што је Србија “једноставно не постоји тржиште за луксузне станове”.

Такође је критиковао продају пољопривредног земљишта УАЕ у вредности од неколико стотина милиона евра јер се локалним мештанима онемогућује приступ великим пољопривредним површинама. Он је тврдње владе да је земљиште напуштено оценио као “потпуну лаж”.

Српски званичници с поносом су прогласили интересовање УАЕ за Србију као доказ да Србија постаје кључни регионални играч.

“УАЕ верују у политичку стабилност Србије, у наше људске ресурсе и то [инвестиције] је резултирало пријатељством и разумевањем између Александра Вучића и шеика Мухамеда бин Заједа”, рекао је Синиша Мали, економски саветник премијера и кандидат за градоначелника Београда, за телевизију “Блоомберг” у марту ове године.

Иако се зна да постоје добри лични односи између српских и емиратских лидера, извори “МЕЕ” из Србије тврде да иза сарадње између УАЕ и Србије стоје геостратешки циљеви.

“Могуће је да УАЕ користе блиске везе и инвестиционе стратегије у Србији како би се супротставили турским ривалима у погледу стварања чврстог обруча и проширења економских и геополитичкиг утицаја на Балкану”, каже извор “МЕЕ”.

“Стратешко позиционирање УАЕ насупрот турским регионалним утицајима на Балкану вероватно је основни разлог за стратешку сарадњу између УАЕ и Србије.”

“Ово је сигурно урађено по налогу САД и Израела.”

Извор “МЕЕ” тврди да су Срби природно настројени да се супртостве турским утицајима на Балкану због “бојазни да Турска може искористити своју моћ да поново колонизује Србију”.

Аналитичари кажу да је Србија отворено непријатељски настројена према Турској узимајући за пример отказивање трилатералног састанка са Турском и Босном прошле године.

“Требало би држати на уму да православна Србија никада није била посебно одушевљена поновним јачањем утицаја Турске на Балкану, за разлику од муслиманске Босне”, каже за “МЕЕ” српски новинар и аналитичар Владимир Пекић.

Пекић још додаје да УАЕ можда улажу у српску одбрамбену индустрију како би се супротставили руским утицајима на Балкану.

“Могуће је да УАЕ проналазе начин како да активирају српску одбрамбену индустрију, имајући у виду то да Србија одбија да постане чланица НАТО-а, на начин на који би то САД и ЕУ прихватили”, каже он. “Србија константно балансира између ЕУ и Русије у погледу спољне политике и Запад можда покушава да спречи збилижавање Србије и Путинове Русије из области одбране”.

Интересовање УАЕ за Србију не покреће само политичко маневрисање на Балкану. Улагања у српску одбрамбену индустрију могу да доведу до јачања њихове моћи на Блиском истоку, тврде високи банкарски званичници.

“Један званичник владе ми је рекао прошле године у Београду да УАЕ желе да проследе залихе оружја својим пријатељима у региону”, каже Тимоти Еш (Тимотхy Асх), шеф одељења за нова тржишта банке “Стандард Банк”, за “МЕЕ”. “Србија има велику индустрију оружја и вишак војне опреме. Очито је да за ту висококвалитетну опрему постоји тржиште на Блиском истоку.”

“У Србији постоји веома софистициран сектор оружја са много фексибилнијом регулативом за извоз и УАЕ желе то да искористе”, додаје он.

УАЕ су се у прошлости нашли на удару због реизвоза оружја на Блиски исток. Швајцарска је 2012. године на кратко суспендовала све дозволе за извоз оружја УАЕ након медијских сазнања да су се ручне гранате произведене у Швајцарској, а потом продате Емиратима, нашле у рукама групе побуњеника у Сирији.

Швајцарци су укинули забрану након што су званичници УАЕ “у писаном облику уверили [швајцарску владу] да, осим ручних граната, ниједна друга врста средстава за ратовање увезена из Швајцарске није реекспортована.”

Поједине контроверзе око индустрије наоружања УАЕ везују се за престолонаследника Абу Дабија лично. “Њујорк тајмс” (Неw Yорк Тимес) је 2011. године објавио да је шеик Мухамед задужио Ерика Принца (Ерик Принце), оснивача “Блацкwатер Wорлдwиде”, да оформи приватну плаћеничку армију у његово име.

Армија је била оформљена из више разлога, укључујући и тај да би се “смирила побуна унутар УАЕ”. Принц је ангажовао стотине колумбијских плаћених војника, избегавајући да ангажује Муслимане јер “се на њих не може рачунати да убијају друге Муслимане”.

Могућност истраживања нових тржишта оружја која су слабо регулисана очито представља изазов за УАЕ, објашњава (Тимоти) Еш из Стандард Банке. Иако је рат на Косову изазвао проблеме у односима између Србије и Емирата, ти проблеми су превазиђени уз помоћ политичара који су видели обострану корист од поновног успостављање позитивних односа, наводи он.

“Бивша Југославија је кроз историју имала тесне односе са Блиским истоком. Вучић је те дугогодишње односе искористио”, додаје он. “Он је те односе култивисао и то за Абу Даби представља прилику да се започну лепе инвестиционе прилике.”

Улога Мухамеда Дахлана

Александар Вучић изабран је за премијера Србије у априлу ове године. Он је раније био познат по великој мржњи према Муслиманима. Године 1995. изјавио је да ће Србија “убити 100 Муслимана за сваког Србина који буде убијен” током грађанског рата.

Вучић је сада у, како он описује, “блиским личним односима” са шеиком Мухамедом.

Тај близак однос и каснија велика улагања УАЕ у Србију могући су само захваљујући једном човеку: Мухамеду Дахлану (Мохаммед Дахлан).

Дахлан, бивши палестински шпијунски вођа у Гази, живи у изгнанству у УАЕ од како је прогнан са Западне обале у јуну 2011. године. Палестински председник, Махмуд Абас (Махмоуд Аббас), оптужио га је за финансијску проневеру и његову улогу израелског агента у покушајима атентата на покојног Јасера Арафата (Yассер Аратаф).

У јавности је познат као саветник за безбедност шеик Мухамеда.

Дахлан је био окосница у побољшању односа између Србије и УАЕ 2012. године након што су односи захладнели када су Емирати четири године раније, као прва арпаска земља, признали Косово као независну и легитимну државу.

Дахланова улога посредника заснована је на његовим личним интересима у Источној Европи, са акцентом на Црној Гори. Додељено му је црногорско држављанство 2012. године упркос “веома реструктивној политици” која не дозвољава двојно држављанство, описује српски аналитичар Пекић.

Црногорски званичници нису објавили разлог због којег су Дахлану доделили држављанство, али извор “МЕЕ” из Србије наговештава да то вероватно има везе са његовим уносним пословима у Црној Гори, напомињући да постоје чврсти докази да је Дахлан искористио Црну Гору како би опрао новац из Палестине који је проневерио.

Дахлан је у Црној Гори регистровао бројне компаније укључујући и “Левант Интернатионал Инцорпоратион”, која је регистрована за послове саветовања и управљања, као и компанију “Манарах Холдинг”, која је основана за развој пројеката у вези са некретнинама.

У јавности не постоје детаљи око финансијског пословања ових компанија, али интернет сајт “Тхе Рицхест”, који се бави проценом богатства јавних личности, процењује Дахланову нето вредност на око 120 милиона долара.

Чини се да је Мухамед Рашид (Мохаммад Расхид) Дахланов кључни сарадник у Црној Гори. Он се у привредном регистру појављује у четири Дахланове компаније. Рашид је Курда из Ирака, а раније је био економски саветник Јасера Арафата.

Рашид је регистровао неколико компанија у Црној Гори и добио неколико позајмица у вредности од 13 милиона евра од браће Ђукановић, од којих је један, Мило, премијер Црне Горе.

Преко једне од Дахланових компанија, “Монте Мена Инвестментс”, која је регистрована још у Панами, Дахлан, према речима извора из Србије, сарађује са египатским милијардером Самихом Савирисом (Самих Саwирис). Савирис је 2011. године добио црногорско држављанство и спекулише се да планира да инвестира милијарду евра у црногорско полуострво Луштица.

Тврди се да је Дахлан искористио своје црногорске везе како би омогућио посету премијера Мила Ђукановића Емиратима прошле године. Према речима српског премијера Вучића, та посета је била кључна у побољшању односа са Црном Гором када је изјавио да му је “драго што је Ђукановић о Србији рекао пар добрих речи у току разговора са званичницима УАЕ. Био је довољно културан да их посаветује да уложе у српску одбрамбену индустрију.”

Тај савет је резултирао улагањем Емирата у српску индустрију оружја у протеклих неколико месеци.

У априлу 2013. године, председник Србије, Томислав Николић – Вучићев кључни савезник, одликовао је Дахлана Орденом српске заставе за “његов допринос мирној сарадњи и пријатељским односима између Србије и УАЕ”.

Дахлан може бити саветник из области трговине оружјем јер за себе тврди да поседује искуство из области тајне трговине оружјем. Палестинска странка “Фатах” оптужила га је да је био умешан у послове испоруке оружја пореклом из Израела лидеру Либије Муамеру Гадафију (Муаммар Гаддафи). Викиликс је објавио депеше које откривају да је имао везе са Либијом јер се 2010. године у Шпанији састао са Гадафијевим сином Саифом (Саиф).

Поред потпоре улагањима УАЕ у српско оружје, извесно је да Дахлан игра кључну улогу у испуњену циља Емирата да се задовоље амерички и израелски интереси у Источној Европи. Извор из српске обавештајне службе, који је захтевао анонимност, за “МЕЕ” каже да Дахлан има “топле односе” са бившим директором ЦИА, Џорџом Тенетон (Георге Тенет), као и везе са Амном Шахаком (Амном Схахак) из израелске армије и Јаков Перијем (Yааков Перрy) из Мосада.

Извор још тврди да Дахлан има везе са разоткривеним израелским агентима у Источној Европи преко Аднана Јасина (Аднан Yасин) који тренутно живи у Сарајеву. Јасин је некада био запослен у палестинској ослободилачкој организацији. Био је ухапшен у Тунису 1993. године када су француске безбедносне агенције “изразиле забринутост због његових активности”.

Јасин је признао да је 1991. године радио за Мосад.

Према писању сајта “Интеллигенце Онлине”, између УАЕ и Израела постоји директна веза. У извештају из 2012. године пише да је “трговина између две државе, највише из облати безбедности, износила близу 300 милиона долара прошле године [2011].”

Иако присуство Израела Заливу није озваничено, недавно је отворена “виртуелна амбасада” на Твитеру како би се промовисао “дијалог са народима чланица Савета за кооперацију арапских земаља”.

Заливски монарси су посебно осетљиви када се у јавности доведу у везу са Израелом. Амбасадор Саудијске Арабије у Великој Британији прошлог месеца издао је саопштење у којем одбацује тврдње да је његова држава, као и Египат, са Израелом учествовала у координисању смртоносног напада на Газу када је страдало близу 2.000 Палестинаца.

Вест о мутним пословима УАЕ у Србији у којима је кључну улогу имао Мухамед Дахлан неће помоћи државама (Персијског) залива у намери да сакрију повезаност са Израелом.

Моћни шеик Мухамед бин Зајед описује однос са Србијом на двосмислен начин. Он је похвалио “искреност српских пријатеља” и додао: “Ми [УАЕ] верујемо у Србију. Верујемо у наше пријатељство.”

Због тајанствене природе билатералног договора између Емирата и Србије, није могуће са сигурношћу прецизирати који су тачно циљеви тих односа. Међутим, појединим аналитичарима је веома јасно да иза овонастале љубавне афере Емирата са Источном Европом постоји много више него што се чини на први поглед.

ПРЕВОД: Редакција Телепромптер.рс
ИЗВОР: Middle East Eye