Дошло је до преокрета од осам одсто у анкетама: Како се то могло десити када су се изгледи чинили тако строго против ове опције?
Ништа од овога не би ни требало да се догађа. ”Боље заједно” је подржана од стране сваке велике медијске станице у Шкотској, као и у Лондону. Опција има пуну подршку британске владе и великих компанија. Упркос свему, чини се да је на делу неодољив преокрет према опцији отцепљења.
Ове недеље објављени резултати истраживања јавног мњења показали су велики преокрет од осам одсто само у последњем месецу у корист опције самосталности. Жене и гласачи лабуриста предводе овај преокрет. Циркулишу фотографије људи који чекају у реду за регистрацију у Глазгову. Можда су то били људи који чекају да би одбранили Унију? Како да не.
Овде је пет разлога зашто ”да” побеђује.
1. У питању је покрет, не кампања
Ово има неколико последица. Покрет је широк, дубок и богат идејама. Мотивисан је самим принципима. Супротно томе, кампања против независности изгледа као да не зна шта хоће. Ове недеље члан шкотског парламента, конзервативац Рут Дејвидсон бранио је потребу за британским нуклеарним одвраћањем, користећи аналогију са руском инвазијом Украјине. Та идеја је била толико смешна да је неко написao на твитеру: ”Помоћ, Руси долазе да нам украду чајне кексиће”. Кампања против отцепљења мора да плати трошкове волонтера.
Супротан табор такав проблем нема. Када је ”Боље заједно” почела да користи језиве плакате којима је поручивала да ако волите своју децу, онда ћете гласати против, индипендистичка опција је била у стању да преко друштвених мрежа покрене много ефикаснију противкампању. На чисто практичном нивоу опција за независност је боље организована. Као што је New Statesman навео: ”Кампања за независност побеђује на скоро сваком фронту. Поделила је више летака, залепила више плаката, поставила више штандова и покуцала на више врата”.
2. Достиже незадовољне гласаче
”Да” зна да би требало да оде даље од традиционалног начина опхођења са бирачима. Ово није обична кампања, ово је политичка тежња. Овај посао траје месецима.
Џонатан Шафи, кооснивач ”Радикалне кампање за независност”, која је своје активности претходне недеље фокусирала на регистрацију незапослених људи за гласање на референдуму, рекао је: ”Мислимо да смо у бироима за запошљавање, широм Шкотске, само током прошле недеље, регистровали најмање 1.500 људи. У свега три сата, у суботу, у центру Глазгова, дошло је 300 људи како би се регистровало за гласање. Ти људи дају детаље о себи некоме кога никада раније нису срели, само зато што желе да буду сигурни да ће моћи да гласају за независност 18. септембра. И то је само делић онога што се дешава широм земље – ми мислимо да се одиграва прави политички земљотрес”.
3.”Не” кампања подразумева победу
Нама је речено да је све ”готова ствар”. Члан Парламента, лабуриста Јан Дејвидсон пре неколико месеци је тврдио да све што треба да се уради је да се ”бајонетом докрајчи рањеник”. Међутим, укорењен осећај за право, које приказују главне личности кампање против независности и њихови симпатизери, кључна су слабост. За неке у медијској елити и за многе у политичким класама, ово је толико апсурдно да не би томе посветили било какву пажњу.
Открило се да су торијевци за 19. септембар најавили прослaву уз шампањац. Како је неко рекао, они броје своје фазане пре него што су се излегли”. Они живе у тако добро утврђеној мрежи самоојачавајуће митологије да им се идеја о независности Шкотске није уопште чинила изводљивом до пре само неколико дана. Опхрвани љутњом, они желе да верују да је ово само завера Шкотске националне партије. Ако вас ваше предрасуде терају да мислите да је Алекс Салмонд (предводник покрета за независност и шкотски премијер, пр. прев.) неки нови Мугабе, ви сте онда толико одвојени од реалности да не можете створити стратегију победничке кампање.
4. Има страст
Осећај је такав да покрет за независност брани само ”друштвено ткиво” од штедње Уније, док кампања против брани право живота у педесетим. Има разлике.
5. Разуђеност руковођења
Покрет за независност има своја чворишта, која заузврат имају своје мреже. То рађа поверење и заједништво, али такође дозвољава спонтаност и разноликост. Док ”не” кампања гаји вредности које овом приликом не желим ни да споменем, ”Да” негује вредности које доносе снагу и освежење, а не осећај стида.
Док Дејвид Камерон вреба у позадини кампање против, а Гордон Браун и Алистер Дарлинг негују историјску мржњу, ”да” карактеришу нови гласови, многи од њих су млади, паметни и артикулисани. Кампања против не зна ко је њен лидер и жуди за вођством. ”Да” не зна ко је њихов лидер и воли да тако и остане.
Иза свега овога, сада се јасно схвата да ”не” опција представља укорењене интересе и вредности. Сваки земљопоседник који ставља ”не” знак у своје поље каже вам ово. Сваки разметљиви лорд који проповеда о демократији то потврђује.
Како слоган каже: ”Британија је за богате. Шкотска може бити наша”. Скоро је тако.
Mike Small
Превео: Бранислав Оморац
Гардијан, НСПМ
