Ове године у Србији је завршено око 5.000 станова, али тренутно постоји и око 12.000 у изградњи. Поузданих података колико их је тачно продато – нема. Зна се једино да је путем кредита осигураних код Националне корпорације купљено 6.200 станова, али тај податак укључује и станове у изградњи, новосаграђане и старе стамбене јединице.
У сваком случају све мање људи се одлучује да инвестира у куповину крова над главом. Промет у агенцијама за некретнине је опао за око 30 одсто, а број позајмица у банкама за ту намену смањен је за петину.
Горан Родић, секретар Удружења за грађевинарство Привредне коморе Србије, каже да би овај пад био драстично већи да се држава није умешала. Она је са једне стране преузела улогу инвеститора у београдским насељима „Степа Степановић” и „Др Иван Рибар” и на тај начин помогла опстанак грађевинске оперативе и индустрије, а са друге стране увела додатне повластице за куповину станова уз субвенцију.
– Велики део грађевинских фирми је у блокади. Већина би могла да стави катанац у браву да држава није притрчала у помоћ и упослила им раднике и машине. И поред тога ангажовано је око 50 одсто грађевинске оперативе, а тек трећина фабрика производи грађевински материјал – каже Родић.
Он указује да повећање пореза и акциза погађа грађевинску индустрију, посебно када се има у виду чињеница да већина фирми и сада послује на граници рентабилности. Рачуна се да ће због нове цене материјала и енергената поскупети и извођење радова на инфраструктури, без обзира на то што ПДВ више није терет за извођача, већ за инвеститора, односно државу и њена предузећа.
– Ранијих година, када смо имали живу стамбену изградњу, порез на грађевински материјал износио је четири одсто, а данас, када је станоградња готово замрла, порез је 20 процената. У цени квадратног метра стана материјал учествује и до 70 одсто, отуда и питање да ли ће градитељи станова уопште моћи да раде. Такође, за купце станова никакво олакшање није ни то што ће сада инвеститор уместо извођача да плаћа ПДВ. Јер, инвеститор све своје трошкове претаче у цену квадрата, тако да он никада није на губитку – објашњава Родић.
Упркос томе што је изградња државних 4.600 станова у београдским насељима „Степа Степановић” и додатних 700 у „Др Иван Рибар” подстакла тражњу за субвенционисаним кредитима влада, како је недавно најавио министар финансија и привреде Млађан Динкић, неће више финансирати изградњу станова за тржиште. Тај посао ће препустити приватним инвеститорима, а држава ће зидати само за социјалне категорије становништва.
Срећом то не важи и за субвенције, односно за куповину станова. Овај вид државне помоћи траје од 2005. године и овим путем је до сада купљено око 15.000 станова.
Да би подстакла куповину држава је прошле године олабавила и услове за субвенционисане стамбене зајмове којима могу да се купе само нови станови. Захтеве могу да поднесу купци првог стана и њихово учешће је пет одсто. Камата је ограничена на максималних 4,5 одсто плус шестомесечни еурибор.
Ове године је из буџета на субвенције потрошено 2,2 милијарде динара. Према подацима Националне корпорације за осигурање стамбених кредита у овој години је одобрено 2.150 субвенционисаних и око 4.000 комерцијалних кредита.
Занимљиво је да је на основу новчаних трансакција наведених у купопродајним уговорима Национална корпорација за осигурање стамбених кредита извукла статистику према којој су цене у Београду пале за 2,36, Војводини 0,86, али су у јужној и источној Србији порасле 4,71, а у региону Шумадије и западне Србије 0,63 одсто.
Агенти за некретнине пак тврде да су цене у односу на прошлу годину пале око 20 одсто.
Томислав Секуловић, председник Удружења посредника у промету некретнина, каже да купци преко агенција углавном купују старе станове. Већина грађана, чак око 80 одсто, купује за готов новац. Комерцијални кредити су изузетно скупи и мало ко одлучује да се задужи код банака. Без обзира на доношење закона о заштити корисника банкарских услуга ова врста зајмова, према његовим речима, није популарна међу грађанима. Повољније субвенционисане кредите узимају купци нових станова и то углавном оне које гради држава.
Упитан одакле паре за куповину станова у готовини наш саговорник одговара да је углавном реч о људима који су пре тога продали неку другу непокретност.
Политика
