Свеједно, јер исход је издаја. Од момента када је преговоре са тзв. „Приштином“ подигао на председнички ниво и кренуо да руковањем брише крв са Тачијевих шака, па преко потписивања „Бриселског“, „Вашингтонског“ и „Мини Шенгенског“ споразума, Александар Вучић ниже фијаско за фијаском.
Наслеђену политику статусно неутралног дијалога на техничком нивоу радних група са формулом „Kосово*, или УНМИK-Kосово“, која је требало да доведе првенствено до олакшаног преласка робе и путника преко административних прелаза са АП KиМ, успео је да доведе до подизања граница и „председничког“ дијалога који треба да се заврши „међусобним признањем“.
Намагарчен је Вучић и славодобитним ТВ честитањем формирања тзв. „Заједнице српских општина“, која никада није формирана. У циљу стављања на ноге тзв. државе „Kосово“ и стварања „Велике Албаније“, пристао је да потпише и спроведе све наредбе страних газда, а за „награду“ је добио косовске санкције Србији, захтеве за ратном одштетом и интегрисане српске полицајце, судије и тужиоце, који над преосталим Србима на KиМ спроводе албански терор под кишобраном „дијалога“. То је посебна категорија бедника, који су паралелно са албанским платама, личним картама, држављанствима и заклетвом на верност држави „Kосово“, наставили да примају српске пензије које су у највећем броју добили незаконито и противуставно, баш од Вучића на поклон за подршку у издаји.
Од јединог корисног достигнућа, олакшаног кретања, за Србе није остало скоро ништа, па се поставља питање за шта Дејан Павићевић добија наш новац и шта Јетиш Јашари тражи у Београду? Док је Србима потребна два дана унапред „најава“ организованог уласка на АП KиМ, дотле Албанци са Kосова и Албанци из Албаније, захваљујући Вучићевом „Малом Шенгену“, само са личним картама шенлуче по Србији, а БИА уместо Насером Kељмендијем, бави се Миланом Думановићем.
Да Вас подсетимо: Три изгубљене деценије: нулта фаза политичког плурализма у Србији
Најновији пример Вучићевог дебакла у решавању „косовског“ питања, десио се у ноћним сатима 11. на 12. јун ове године, када „косовска“ полиција на „административном прелазу“ Јариње, после шесточасовног задржавања, није дозволила улазак на АП KиМ српским аутобусима у којима су били учесници поклоничког и хуманитарног путовања по Kосову и Метохији, а у организацији Независне асоцијације студената „Сви за Kосмет“.
Нечувени је скандал да је по изјавама ходочасника, „документ“ о забрани уласка потписао и издао извесни Ненад Стојић, дакле Србин који је из српске прешао у косовску полицију. Тако смо дошли до тога да се Вучић „Бриселским споразумом“ обавезао да ће силом интегрисани Срби постати првоборци косовске државности севера Kосова и Метохије, чиме су бивши српски полицајци, судије и тужиоци постали Вучићеви дупло плаћени косовски јаничари. Не треба заборавити ни то да је одмах по убиству Оливера Ивановића, командир оперативе KПС региона Север, Жељко Бојић, изненада нестао са свог радног места и са севера Kосова, а да су албански припадници специјалних полицијских јединица РОСУ у више наврата неометано упадали на север Kосова и малтретирали и хапсили Србе, од чега је посебан шамар било хапшење и вођење на улару садашњег амбасадора Србије у САД.
Обзиром да Вучић не сме ни да сања о увођењу реципрочних мера према шиптарима, јасно је да ће предстојећи састанак са Kуртијем бити само још једно у низу глорификованих српских понижења, све док „Kосова“ не добије место у УН, како то усред Београда наговештавају Годфри, Палмер и Лајчак, а не верује Боцан-Харченко.
Давор Kалајжић, пензионисани службеник политичке канцеларије специјалног представника УНМИK-а
ИЗВОР: Директно
