ЗА увођење информационог система у здравству, из неколико страних пројеката, према непотпуној документацији коју је успело да прикупи Министарство здравља, досад је потрошено готово 20 милиона евра! Да је постигнут циљ – да су базе података на једном месту, да су здравствене установе умрежене, да може да се води електронски медицински картон и издаје електронски рецепт – то не би било чудо, мада, сигурно је могло да буде јефтиније. Али, све што је досад урађено, и од 2006. представљано као велики пројекат, независни експерти из фирме “Ласт бајт д.о.о.”, са становишта корисности, оценили су – чистом нулом!
Да су поштовани рокови, комплетан информациони систем здравство је требало да има у септембру прошле године. Али, није само посао пролонгиран, него су консултанти у међувремену закључили да треба још новца: само за дата центар додатних милион и по до два и по милиона евра, и чак 36 месеци за интеграцију локалних информационих система. Независни стручњаци, према информацијама “Новости”, проценили су да са тим новцем малтене може да се заврши комплетна информатизација.
– Тендер је расписан за ИЗИС сертификат који ће интегрисати све што је досад урађено на информатизација здравства – каже Певац за “Новости”. – Затекли смо не само лошу ситуацију кад је реч о информатизацији, него немамо ни комплетну документацију. Неко је тим пројектима управљао у име Министарства здравља и то су углавном биле некакве комисије! На примарном нивоу спремност за интеграцију у јединствен информациони систем је свега 5,5 одсто, у болницама је тек нешто боље, а систем функционише једино за фактурусање услуга Фонду здравственог осигурања, што је свега један одсто посла који би требало да се обавља.
Независни експерти су констатовали да у оквиру здравствених установа постојећи ЕЗК софтвери не размењују податке са другим софтверима. Тек у неколико установа на примару постоји веза софтвера са лабораторијским информационим системом, што омогућава да се упути за анализе и резултати шаљу и враћају електронски изабраном доктору.
– На нивоу домова здравља уведено је осам софтвера различитих произвођача, што је недопустиво. Потрошено је 1,3 милиона евра за 150 локација и свака лиценца је коштала 8.500 евра – открива Певац.
Певац каже да Министарство сад не може да открије каквих је све малверзација било, а да је нелогично и што није ангажован независни надзорни стручни орган, који би надгледао реализацију пројеката.
Набављана је опрема као што су рутери, који су сад неупотребљиви – прича Певац. – На секундарном нивоу здравства, у болницама, пројекти у које је био укључен и Електротехнички факултет неупоредиво су квалитетније урађени, по светским стандардима, али ти пројекти су почели 2006. и већ сад су софтверски застарели! Болнички пројекат је завршен 2008, а да би се завршио ЕТФ и комисији је додатно плаћено још по 950.000 евра!
ДА УЧИМО ОД СУСЕДА
КАКВЕ су предности информатизације здравства, Србија може да научи од земаља из региона, где су пре информатизације прегледи заказивани за 10 месеци, а сада се преглед код специјалисте чека две недеље.
– Македонија је прошле године комплетирала информациони систем, и помаци су сигурно један од разлога што је њихово здравство на 14, а наше на 33. месту у Европи – сматра Певац. – Само су увођењем електронског рецепта лане уштедели седам милиона евра.
АУСТРАЛИЈСКА ЗБИРКА
У СВИМ извештајима комисија, које су од 2006. постављали министри здравља, урађени посао се високо вреднује, по свему судећи – без покрића. Објашњавајући колико је у свему било мешетарења, Певац наводи и да је за аустралијску збирку дијагноза и процедура, која је потребна да ви се увело плаћање болница по дијагностички сродним групама, тражено 100.000 евра, а недавно је овај групер (софтвер и лиценца) набавиљен за 1.000 евра!
Б. РАДИВОЈЕВИЋ, Новости
