НИШТА у Србији не може оборити цене. Ни смањење царинских оптерећења на увоз из Европске уније, сасвим сигурно, потрошачи у нашој земљи неће осетити, јер појефтињења нема ни на видику. С друге стране, поскупљења нас очекују већ у другој половини јануара. Разлога је много – веће набавне и цене репроматеријала, усклађивање акциза са растом цена довешће до промене ценовника у радњама. А средином месеца привреди ће додатно отежати посао нове, више цене гаса и струје.

Без обзира на пад увозних дажбина, увозници тврде да нема простора за снижења цена иностране робе на нашим полицама. Кажу, цене би биле и веће да их нису „обуздали“ полупразни џепови просечног српског купца. Отварање граница, међутим, не прија ни већини домаћих произвођача.

– Нисмо срећни што не постоји заштита домаће производње и сигурно је да у таквим околностима не можемо да повећавамо цене млечних производа – каже за „Новости“ Слободан Петровић, генерални директор „Имлека“. – Видећемо да ли постоји простор за њихово кориговање „на доле“. Уколико би сада спустили цене то би био крај за многе фармере, јер они немају подршку државе као њихове европске колеге. На готове млечне производе царина је сада два одсто, али оно што нама много више смета је знатно виша царина за сировине. У овом тренутку сировине плаћамо знатно скупље него што је случај у Европи, јер су последице суше код нас далеко веће од оних у централним деловима нашег континента.

БЕЗ ПРОМЕНЕ Ако је за утеху, укидањем Уредбе о лимитирању трговачких маржи на основне прехрамбене производе, цене се засад нису промениле. Овом одлуком је била ограничена зарада трговаца на пшенично брашно, сунцокретово уље, млеко, јогурт, шећер и свеже месо и слатководну рибу. – Након укидања ограничења марже, цене су остале исте – каже Оливера Ћирковић, пи-ар менаџер „Универекспорт“. – До промене цена, са аспекта трговачке марже неће доћи, јер је куповна моћ потрошача све слабија и за сада само трговински ланци могу да јачају понуду намењену потрошачима.

Када је реч о индустрији сокова и воћне прераде у „Нектару“ кажу да је ситуација у тој области врло специфична, а царине су већ годинама врло ниске, тако да одавно влада јака конкуренција.

– На нашем тржишту десетак година су присутни јаки „играчи“ из региона и централне Европе – каже за „Новости“ Бојан Радун, директор „Нектара“. – У нашој бранши одавно је конкуренција жестока. Ипак, домаћи произвођачи успели су да се изборе за своју позицију. Од укупне продаје само пет одсто чине увозни сокови. Цене воћних сокова у Србији најниже су у региону, примера ради, за 20 одсто су јефтиније од оних у Босни и Херцеговини, а за 50 одсто у Хрватској или Словенији.

Радун додаје да ако дође до скока цена енергената и репроматеријала, то ће се пре или касније одразити на крајњу цену производа. Нада се да у првом кварталу ове године, неће доћи до промене ценовника.

– Произвођачи вода су надлежнима упутили захтев да се воде изузму из програма либерализације тржишта – каже Бранка Шеровић, из Удружења минералних вода Србије. – Послали смо допис и Министарству финансија да нам се накнаде за воду и порези смање, како би могли да будемо конкурентни. Отварањем тржишта које ће омогућити улаз воде из Европе без оптерећења, домаћи произвођачи неће бити конкуретни ни на нашем тржишту. Надокнаде које ми имамо су знатно веће него у Европи, чиме они стичу предност. Код цена неће и не може бити промена, а сада можемо да се боримо само квалитетом.

Новости