Председник штрајкачког одбора фабрике шинских возила Гоша из Смедеревске Паланке, Милан Вујичић каже за “Вести” да заступник власника ове фабрике покушава да изигра договор постигнут у Влади Србије, а да ће радници коначну одлуку о томе да ли се враћају послу донети тек пошто Кинези одлуче хоће ли и колико вагона купити.
– Генерални директор је једну причу причао у Влади Србије, тамо је све обећавао, а сасвим другу у Агенцији за мирно решавање спорова. Мада три и по месеца призива бога да Влада понуди баш оно што је и понудила, сада нам прети стечајем. Радници су огорчени иако је јутрос требало да одлучимо да ли прекидамо штрајк, ту одлуку смо пролонгирали да видимо колико ће Кинези купити вагона и колико пара власници уопште планирају да нам исплате. У Влади Србије, генерални директор је обећао 150.000 по раднику, али чим смо изашли из те зграде казао је: “Џабе се надате, нема пара, могу највише да вам исплатим по 30.000-40.000 динара мада нам дугује 12 пута више. Када смо се побунили запретио нам је да ће позајмити паре да би прогласио стечај. То је зајебавање, не знам како другачије да опишем ситуацију у којој смо – вели огорчено Вујичић.
Радници Гоше и руководство ове фирме, у Влади Србије су добили гаранције да ће бити репрограмирани дугови за пензионо и здравствено осигурање, а затим и да ће им држава помоћи, посредством СДПР, у продаји произведених вагона.
Хало газда?
Председник Штрајкачког одбора Гоше потврдио је за “Вести” да је у Влади Србије дошло до апсурдне ситуације да генерални директор није желео министру Кнежевићу да да мејл адресу или мобилни телефон власника фирме.
– Министар му је још у петак тражио контакт, али овај није желео да му да. Онда смо ми, радници, успели да дођемо и до директорке те фирме на Кипру, њеног мејла и телефона. Када смо рекли министру да смо ми пронашли број, директор је брже-боље обећао да ће он звати. Сумњам да је то учинио – каже Вујичић.
– Они су нам и пронашли кинеског купца који је одмах поштено рекао да не може да купи свих 11 вагона. Али, ако купи пет-шест то је око 280.000 евра и из тог новца без проблема може да нам се исплати по 100.000 динара. Дакле, ми смо сами пристали да нам се исплати мање од обећаног. Међутим, генерални директор сада тврди да пре него што исплати нас, мора да исплати неке повериоце, намири неке рачуне, плати материјал, па тек на крају, оно што остане, даће на оно што нам дугује. Уколико се то догоди, настављамо штрајк – изричит је Вујичић.
Ђ. Баровић – Вести
Javnost ne zna da se radi o jednom manjem delu nekada velikog giganta! Godine 1975 je u “GOŠI” boravila konsultantska kuća iz USA “Bruce Payne “and ass. Oni su pomogli tada novo, ge. direktoru Tošić Tihoslavu “Tići” da napravi od TEŠKOG GUBITAŠa, sistem sa 7,5 hiljada radnika u Palanci i par hiljada van Palanke. Tada su kao jedan od NALAZA izmedju ostalog pronašli da su putnički vagoni jedna od poslednjih stavki na svetskoj listi proizvoda kojima se trguje! Napisali su i saopštili da takva proizvodnja ovd sigurno nema budućnost i naveli da je američki “BAD” čuvena korporacija rešila da ugasi taj program! Igrom sudbine, iznenada, Titove agenture za pomoć Jugoslaviji da se pronadju poslovi, pod nama nikad jasnim okolnostima!!!???, ugovorili su prodaju oko blizu 200 vagona raznih tipova za INDONEZIJU I IRAK po dosta velikim cenama. Od tih para opremio se mašinama, halama sadašnji “GOŠA FOM, podignuta “GOŠA” II (silosi itd), zaposleno hiljade novih radnika, živnula i lokalna samouprava!!!Godine 1975/6 dolazi recesija postepeno a i kriza države SFRJ a potom raspad, ratovi i dr. Godine 2000 državom 5.OKTOBRA zavladaše tzv.demokrate-OTPORAŠI raznih tipova i u jednom stampedu jurišom pijanih radnika pretežno ŠINSKIH VOZIL na skupštinu i tadašnje rukovodstvo “GOŠE”(negde novembra 2000 godine)!! Formiraše se nekakvi KRIZNI ŠTABOVI koji smeniše ing. Milanovića “RAFA” koji je održao i sačuvao osnovno jezgro “GOŠE” u Palanci i V.Plani posle godina teških sankcija koje je izdržao!!!Taj , sada počivši, inženjer mašinstva je za “GOŠA” Fom i Montažu uspeo u bivšem SSSR-u da ugovori descenijske poslove teške mašinske obrade i po cenama od 25 klirinških dolara po KG čelika (realna cena do 5 USD) od čega je cela “GOŠA” preživela teške sankcije i bombardovanje zemlje!!!Popravljeno mnooogo porušenih mostova!!! OTPORAŠI su tog izvanrednog stručnjaka proglasili lopovom i na ruža način oterali. Onda su se povezali sa novim DEMOKRATAMA Djindićevskog soja, preko Diloitti Tuš, Maile bank, adv.kancelarija, Agencije za privatizaciju, Instituta ekonomskih nauka ( Vlahović i pre svega Danko Djunić uradili burazersku privatizaciju!!!!Otpušteno više hiljada radnka, sve propalo i niko se nije bunio.Šinska vozila su prodata nesretno Slovačkom tajkunu-bitangi i ta fabrika je uništena i NIKADA VIŠE ne može da napravi putnički vagon!!! DINKIĆ LOPOV se tu dosta muvao i pomagao tog slovačkog tajkuna!!! Nije država dovoljno obratila pažnju a mogla je ODAVNO tu fabriku u STEČAJ i uz podnošenje KRIVIČNIH PRIJAVA za neisplaćivanje plata i doprinosa radnicima!!!??Dinkić je do pre 2 godine davao neke finansijske injekcije da zamaže oči!! Ta fabrika je proizvodila teretne vagone sa niskim stepenom obrade (jevtine vagone) i radila remont tramvaja i putničkih vagona (ne zaboravimo da imamo i FV Kraljevo, “ŠINVOZ” Zrenjanin, “Bratstvo” Subotica, “Heroj Srba” Smederevo….Nema tu perspektive, odavno je “Bruce Payne” džabe ukazivao!!!Osim toga, kadrove koji su vredeli, rasterali su a bilo je i previše poljoprivenih industrijalaca koji nisu zahvalna radna snaga i nemaju elementarnu industrijsku kulturu! OTPORAŠI i krizbni štabovi su “oglodali meso” i ostale su sada samo koske…Dinkić se i dalje šećka i vara po svetu, ućutao se a kamo te sreće da je već odlećžao deo doživotne robije i da je vratio 4 do 5 milijardi USD koliko je u Srbiji NAJMANJE pokrao!!!Nestala je baba Borka koja je sve te njegove lopovluke mogla da obelodani!!!Privatizacija Šinskih vozila odavno je trebalo da bude poništena a ovaj sadašnji direktor POJMA NEMA šta radi!!!