Да је у држави Србији све могуће познато је одвајкада, па ипак, ових дана путем друштвених мрежа пронела се вест да је једна река у југоисточном делу земље наводно стављена под хипотеку. Према Закону о јавној својини воде, водотоци као и остала природна богатства никако не могу бити стављена под хипотеку.
Новинарске екипе су се упутиле на лице места у мало село Ракита подно планине Руј, недалеко од Бабушнице, где житељи већ месецима протестују против изградње мале хидроелектране.
Данило Стојанов, члан председништа Месне заједнице Ракита, изјавио је за један београдски дневни лист да је један човек из села, листајући архиву катастра на интернету, пронашао да је на Ракитску реку стављена хипотека. Он је изјавио да су мештани били у чуду, па су питали правнике, гледали Закон о јавној својини и нашли да јавна својина никако не може бити стављена под хипотеку. Затечени овим информацијама, звали смо надлежне да видимо шта је посреди, а одговор нам је стигао из Србијавода.
– На катастарској парцели 6558 КО Ракита, општина Бабушница, хипотека није уписана на реци већ на објекту мале хидроелектране у изградњи у селу Звонце. Хипотека је уписана на целом објекту, који се састоји из више делова (машинска зграда, водозахват, цевовод), с тим што се на наведеној катастерској парцели, према пројекту и техничкој документацији налази водозахват, који се као објекат за захватање воде мора налазити у водотоку – наводи се у одговору из Србијавода.
– Како је на подацима катастра непокретности прибављених електронским путем изричито наведено да ти подаци нису службена исправа, нити садрже све податке, неопходно је ради потпуног увида у извршене уписе на непокретности за коју сте заинтересовани прибавити лист непокретности (у овом случају 241 КО Ракита) из којег се јасно виде уписани терети и ограничења, односно у чију корист, на ком објекту и по ком основу је хипотека уписана.
У међувремену, борба против изградње хидроелектране на Старој планини не престаје, сељани желе да заштите своју реку и тако сачувају природно добро јер то им је једини поток и појило за животиње. Толико је битан за село да је на географским картама обележен као Ракитска река, иако је широк свега неколико метара. Мештани су писали петиције које су стигле и до Унеска, а још летос је Стојанов, нагласио да борба мештана није само за воду и природу, него за голи живот и да ће мештани својим телима бранити реку и неће дозволити да вода буде усмерена у цеви.
И министар заштитите животне средине Горан Триван констатовао је да је градња мини хидроелектрана у заштићеним просторима омогућена законом, те да би за забрану њихове градње требало променити Закон о заштити природе. Проблем није само на Ракитској реци или на рекама Старе планине. У Србији је до сада саграђено педесетак мини-хидроелектрана, али се на овом подручју искристалисао јак еколошки покрет који не жели да реке овог краја прођу као оне у копаоничком или власинском крају.
Зелена енергија
Србија је израдила Национални акциони план с циљем да се повећа удео енергије која се производи из обновљивих извора, али стручњаци упозоравају на штету која би могла да настане. Нарушавање екосистема, смањења биодиверзитета и фрагментације станишта риба, главни су аргументи биолога.
Међутим, економиста Данило Шуковић каже да је тачно да профит утиче на ерозију екосистема, али додаје да Србија мора да се окрене твз. зеленој енергији уз поштовање свих мера заштите животне средине. И агроекономиста Милан Простран каже да у Војводини постоје на стотине ветрењача, које такође представљају извор твз чисте енергије, али опет није довољно истражено како то утиче на свет птица на пример. Према његовим речима на путу као ЕУ, Србија ће морати да прелази на коришћење твз. зелене енергије.
– Неће Србија скоро у Европску унију, тако да ћемо још користити тзв. прљаву енергију, ону из угља на пример. Питање код малих мини-хидроелекрана јесте да се поштују сви пројекти по којима се не угрожава екосистем – каже Простран.
Такође, истиче он, законом је омогућена градња мини хидроелектрана, тако да је веома дисктабилна промена закона јер би се поставило питање велике одштете коју би држава Србија морала да исплаћује онима који су градили те мини хидроелектране.
“Рударева срећа”
Први југословенски дугометражни играни филм “Рударева срећа” 1929, хрватског редитеља Јосипа Новака, поручен од стране Есконтног друштва зарад промоције њиховог капиталног улагања, снимљен је управо у Ракити.
Некада је ово село због рудника каменог угља било место развоја и напретка, а на рад су по завршетку Првог светског рата долазили и Словенци.
Н. С. Прерадовић – Вести
