ЛЕВИ анти-трамп-активисти – који вапе и дивљају по америчким градовима – уопште нису наследници хипи покрета из 60-их, већ расистичког покрета из те епохе.
Афро-исламо-фемино-трансгендеро-геј букаџије, које вриште „Фашизам неће проћи!“, то уопште нису ученици Мартина Лутера Кинга. Не, то су су ученици тетака из Арканзаса, које и кроз полицијске кордоне покушавају да ућуткају црну девојчицу која тек што је кренула у „белу школу“.
Идеја америчких 60-их била је: изградити будућност какве није никад било, домоћи се права која дотад нису давали, ослободити оне који су одбијали да признају законе и моралне норме тог времена.
Ослободити децу обојених.
Ослободити дугокосе студенте који су одбијали да иду у Вијетнам.
А и жене којима се није свиђало да буду домаћице.
Наравно, и оне који су пушили марихуану.
А шта су хтели расисти и ултрадесни активисти из организација попут Друштва Џона Берча?
Они су бранили своје привилегије и удобне позиције које су имали.
Њихово је било: не дозвољавати, не пуштати, ништа не мењати.
Још су се држали завета дедице Макартија и нису их препуштали несхватљивим људима који су однекуд измилели и траже нешто, гадови.
Сумњичили су те гадове и да су совјетски шпијуни. Да би их лакше оптуживали. Јер, ако промене траже поштени грађани – то је једно, а ако их траже агенти Хрушчова – то је било нешто сасвим друго, зар не?
Али, погледајмо шта се догађа данас, после пола века.
Чиме привлачи снага трампизма (и разни Фараџи, Ле Пен и Фрауке Петри у Европи, као и Руско пролеће 2014-те)?
Трамп је показао да треба чути оне које су били заборављени, које цео савремени свет презире већ десетинама година.
Раднике из депресивних индустријских области, а не само либералне бирократе из главних градова.
Хришћане, а не само приврженике „религије добра и мира“ и њу-ејџ култова.
Мушкарце, а не само жене.
Белце и мештане, а не само модерне чергаре и професионалне жртве експлоатације.
Свима њима треба дати трибину и сложити се са њиховим избором – у оквирима демократских процедура.
Треба ослободити оне који не признају норме овога времена, које закон може игнорисати зато што нису „жртве“, а закони се последњих година пишу углавном за „жртве“.
А шта је права амбиција секте сведока Трампа-Хитлера (као и свих сличних покрета, укључујући кијевски Мајдан?)
Они бране своје привилегије.
Они настоје да сачувају свој комфор.
Они не одступају од завета баке Анђеле Дејвис: никада не смањивати цену за своја некада преживљена страдања. Они живе по принципу: „Не пуштати (унутра). Ништа не мењати“
А оно тамо негде измилели фашистићи-ватниции (Руси), дрски постали, траже да им се призна значај, да се „чује глас Донбаса“, а овде – да се „чује глас Мичигена“. Гоблини једни!
Нека буду мирни!
Не може, наравно, без борбе са руским шпијунима.
Јер, лоши људи не протестују зато што су незадовољни, већ зато што су Путинови агенти. Тако је згодније.
Ево: све је као што је било шездесетих.
Само што су револуционари и реакционари заменили места.
Револуција сада долази с десна.
А слева су – само привилегије, слева је и – туци обојене. Њима је (из Русије) драг само Борис Јељцин који је све око себе питао – где су наши тенкови, зашто нас не штите од проклетог устава…
Како је све чудно…
Пише: Дмитриј ОЉШАНСКИ
Факти
