НИКАКО БОЈКОТ! У интересу СНС што мања излазност на изборима зато сви на изборе и гласајте против режима и режимских трабант странки

Има неке симболике у томе што нам је вест о превременим изборима стигла са првим снегом. Чини се да се, угледавши ноћас трагове кола на асфалту, први потпредседник Владе сетио да свако од нас, чињењем као и нечињењем, оставља трагове који се како време пролази све боље виде.

Одуставши од неопходних економских реформи, свестан броја бомбастично отворених корупционашких афера с потпуно неизвесним судским епилогом, најављених инвестиција које ће земљу претворити у Дизниленд за који, ако се и направи, не знамо ко ће моћи да плати улазницу, први потпредседник Владе је схватио да време ради против њега. Извесно је да би са сваким будућим даном, сваким новим поскупљењем, сваким губитком посла, сваким преласком на плаћање на “црно”, све више људи почело да примећује да нешто није у реду са царевим новим оделом, да је цар заправо го и да је неопходно да се што пре оконча период његове владавине. 

Наш кључни проблем није, међутим, у томе ко је го, већ ко је заиста у стању да сашије пристојно одело. На несрећу, на нашој политичкој сцени нема странке која се до сада није опробала у том послу и свака се показала неуспешном. Коме се у том случају може и сме поклонити поверење? 

Рекла бих само онима који су у стању да нам прецизно објасне због чега су прошли пут били неуспешни и шта су спремни да промене да би сада све било другачије. А то се не може постићи рециклирањем истих људи које гледамо годинама и истих празних прича о “камионима и авионима”. Нити неуморним понављањем о томе да су “они преузели нашу политику и наше идеје”, јер ако је то стварно тако онда изгледа да је у тим другим рукама реализација успешнија, па се не види ваљан разлог да се то и прекине. 

Хоћу да кажем да нама не треба негативна кампања. Људима који живе у овој земљи не треба објашњавати колико им је лоше. Нама је потребно да уз сваку реченицу о томе да неки потез владе није био добар чујемо шта је заправо било неопходно да се уради и на који начин ће, они који нам о томе причају, то и урадити. Нама су такође потребна нова, млађа лица, неоптерећена баластом прошлости, чија будућност зависи од мере уређености земље у којој живе и која могу да нас увере да имају и знања и воље да допринесу остварењу тог циља. 

Ако опозиција, а при томе мислим на оне странке које не седе у предворју првог потпредседника Владе, не буде била у стању да поведе такву кампању, онда ћемо се опет сви ваљати у блату популизма који ће код једне групе људи извесно пробудити безнађе и уверење да се изборима ништа не може променити. 

Мала излазност на изборе ишла би извесно наруку тренутно водећој странци и нема разлога за сумњу да ће она покушати да наметне управо такву кампању. Нама остаје нада да опозиција неће упасти у замку и прихватити ту унапред изгубљену игру. Остаје нам, можда, и нада у чињеницу да су у последњих 15 година сви превремено расписани избори довели до губитка за онога ко их је расписао. Србија је ипак земља чуда.

Слободанка Турлајић

Данас