Нико у Србији не зна где се налази радиоактивни отпад

ИАКО је главни део великог спремања у ”нуклеарном дворишту” у Винчи завршен, и даље колају приче да је од опасног горива понешто остало. Помињу се извесне количине нуклеарног горива које постоје у реактору Б, прерађени природни уранијум у подруму ”Винче”, али и горивни елементи домаће производње који постоје у пописима, али се не зна где се тачно налазе!

Пре само две године, када је 8.500 горивних јединица са истрошеним обогаћеним уранијумом довољним за пет атомских бомби отпремљено у Русију, речено је да Србија више нема горива и да је остао само радиоактивни отпад, који се чува у хангарима ”Винче”. Данас, међутим, постоје и другачија објашњења.

– Нико не зна прецизно шта све постоји од радиоактивног материјала – каже за ”Новости” Уранија Козмидис Лубурић, председница УО ”Нуклеарних објеката Србије”. – Прича о тим горивним елементима од уранијума домаћег порекла, који није обогаћен, датира још из времена када је Југославија имала озбиљан нуклеарни програм и руднике уранијума.

И Јагош Раичевић, в. д. директора ЈП НОС, потврђује да се из документације зна да постоје горивни елементи домаћег порекла, различитог степена изгарања, који тек треба да буду лоцирани у специјалним ”каналима”, у базену покрај реактора.

ЛОПОВИ УПАДАЈУ, НЕМА ПАРА ЗА ОБЕЗБЕЂЕЊЕ

БЕЗБЕДНОСТ опасног материјала у кругу Инситута и НОС, у Винчи, добра је, тврди проф. др Уранија Козмидис Лубурић. Све што је опасно под дуплим је оградама, видео-надзором, са људским обезбеђењем… Али, из Министарства просвете кажу да је још прошле године, због многобројних упада лопова, ”Винчи” и НОС-у наређено да потпишу споразум којим ће решити питање безбедности. Безбедност није унапређена, а проблем више је што већ два месеца није плаћена приватна фирма која чува ”Винчу”, јер НОС-у није одобрен план пословања и нема паре ни за плате, нити за чуваре.

– Из научних радова знамо да се са тим експериментисало још шездесетих година, али у недостатку документације, не знамо где се тачно налази – открива др Раичевић за ”Новости”. – То није једино на шта ћемо наићи претражујући базен. Тако смо прошле године открили и високорадиоактивно сребро. Реактор и зграда у којој се налази пуни су извора који зраче и зато је неозбиљно када поједини надлежни говоре да је реактор само ”празна канта”.

О гориву које помиње Раичевић не знају ништа у Агенцији за заштиту од јонизујућег зрачења.

– НОС је дужан, према закону, да евидентира и Агенцији пријави све количине нуклеарног материјала које поседује. О поменутом материјалу немамо евиденцију – кажу у Агенцији.

А упућени тврде да се у подрумима ”Винче” чувају и радиоактивни громобрани. Позивајући се на међународне антитерористичке законе, др Бојан Радак, директор Института ”Винча”, није желео да говори о потенцијално опасним материјалима који постоје у кругу институције на чијем је челу. Али, пре само годину дана у подруму једног од објеката Института ”Винча” пукла је цев и вода се излила у просторију у којој је откривен прерађени природни уранијум. Од овог материјала, прерадом и обогаћивањем, добија се гориво за реактор. За овај материјал Уранија Козмидис Лубурић каже да је одавно требало да се нађе у хангару.

– И не само то, него ко зна шта се још крије по подрумима ”Винче” – тврди она. – Огроман број радиоактивних громобрана је нелегално скинут по Србији, јер је реч о уносном послу.

Није познато, додаје, ни шта се све чува у најстаријем, хангару 1 у Винчи. А да у ”Винчи” може да буде пронађено нешто за шта се не зна да постоји не искључује ни проф. др Јован Пузовић са Физичког факултета у Београду:

– Главни проблем је што недостаје део документације из претходних деценија. Зато не постоји детаљна евиденција, па се може десити да тамо стварно има радиоактивног материјала који није званично заведен.

Пузовић објашњава да природни уранијум, све док није обогаћен, не зрачи много. Тако да, тврди, ако је добро упакован, није опасан по околину.

За мале количине природног или слабообогаћеног горива, потребног за рад истраживачког реактора РБ, у Министарству просвете кажу да је под контролом СРПНА и Међународне агенције за нуклеарну енергију.

Новости