Поштено гласање у Београду је оствариво, каже у свом ауторском тексту бивши градоначелник Шапца Небојша Зеленовић. Где то? На предизборима. Kако? Још нисмо добили одговор.
Међутим важније од тога како ће се гласати на имагинарним предизборима јесте то да ли је оствариво поштено гласање на регуларним градским, парламентарним или председничким изборима. Одговор? Наравно да није. Питање: па зашто онда излазите на њих?
Поштени избори наравно нису могући тамо где би требало да их буде – на стварном бирачком месту. Мафија никада неће организовати изборе које може да изгуби. Мафија може да буде поражена једино ванинституционално, народним бунтом који неће моћи да победе кроз институције које су окупирали и кроз намештене процедуре, кроз медије и корупцију.
Баш зато се труде да ову неравноправну политичку трку утерају у тор редовних избора – тамо где су њихови бирачки одбори, њихови медији, њихове финансије, њихове судије, њихова полиција, њихови црни џипови и батинаши, њихови бирачки спискови. Тамо ће поштено да вас победе, на изборима којима ћете дати легитимитет.
Господин Зеленовић то добро зна. Све то је он искусио недавно у Шапцу. У граду у коме је имао и локалну власт и организовану странку и активисте и бираче и локалне медије и буџет и јавна предузећа и подршку западних амбасадора. Па су га прегазили и отели Шабац. И нико није трепнуо. Што се јавности и запада тиче, све је било поштено – јер се десило на изборима.
Док год мислите да су избори главни и једини механизам борбе, Вучић мирно спава. Победиће вас сваки пут. Са предизборима или без њих.
Надаље је логика једнако погрешна. Режим не опстаје на апстинентима, којих је реално мало у односу на број гласача присутних у Србији, и за које не можете да тврдите да су сви опозиционо оријентисани.
Овај режим је базиран на рекламирању идеје да је све у реду и да је ситуација под контролом. А то је могуће јер имају унутрашњи и спољни легитимитет. Унутрашњи им је дало учешће опозиције на изборима, чиме је задовољен минимум фасаде демократије. Спољни легитимитет имају јер испуњавају све налоге које добију, у вези Kосова и других питања.
Због тога мислим да цела идеја предизбора представља само тражење изговора како би се учествовало на још једним Вучићевим изборима са унапред познатим исходом.
А идеја је по себи осуђена на неуспех. Ако вас већ брине апстиненција, да ли сте се запитали како ће на ентузијазам опозиционих бирача утицати известан фијаско предизбора?
Јер ипак говоримо о странкама које треба да осмисле, организују и изведу комплексан процес предизбора, а које међусобно могу да се договоре око мало тога, укључујући и актуелни дијалог са властима.
Многи активисти, политичари и истраживачи су претходних недеља у медијима наводили бројне проблеме које предизбори могу донети, укључујући и мене. Одговор на те дилеме у тексту господина Зеленовића гласи: све ће то решити правилник.
Тај магични правилник би у ствари био интерни документ, на који би, претпостављам, свој потпис ставили лидери опозиционих странака, тј. учесници на предизборима. То би спречило махинације са гласовима? То би гарантовало да нико неће водити прљаву кампању? Да ће странке поштовати процес и прихватити резултате предизбора?
Подсетићу, не тако давно, постојао је један документ који се звао Споразум са народом, а који је потписао и извесни Небојша Зеленовић из Шапца. Тим споразумом су се исте те странке опозиције обавезале да неће учествовати на непоштеним, неслободним и недемократским изборима.
И шта се десило? Пуј-пике, не важи.
Мало после се десило оно што се десило на изборима у Шапцу.
Исто ће се десити и на изборима у Београду, без обзира на то да ли успете да организујете предизборе. Све док верујете да мафија може да се смени на биралишту, исто ће се дешавати.
Никола Косовић
Аутор је генерални секретар покрета Ослобођење
данас.рс
