По одласку са државне функције, Никола Петровић и његова супруга значајно су увећали имовину – частили су се вилама у елитним београдским насељима и купили више фирми. Једну вилу су изградили на Дедињу, а другу, која је некада припадала ДИПОС-у, купили на Kошутњаку. Није познато колико је тачно Петровиће коштала ова имовина, али према тврдњи проценитеља луксузне виле заједно са земљиштем вреде више од 4 милиона евра. Документа показују необичан начин којим су Петровићи дошли до њих – у оба случаја, некретнине су најпре купили други људи, па их брзо препродали Петровићима. Никола Петровић је кум председника Србије Александра Вучића и бивши директор „Електромреже Србије“.
На Дедињу, најелитнијем крају у Београду, недалеко од „Kуће цвећа“ и Партизановог стадиона, прошле године никла је луксузна вила од хиљаду квадрата. Испред ње сазидана је и кућица за обезбеђење.
Само 10-ак минута вожње одатле, у дипломатском насељу на Kошутњаку, налази се мања вила изграђена осамдесетих година за потребе дипломатских представника, која је донедавно била у власништву државе.
Оно што повезује ова два луксузна здања јесте да су у власништву брачног пара Петровић.
Никола Петровић, кум председника Србије Александра Вучића, изградио је вилу на Дедињу, док је његова супруга Маја Петровић купила некадашње државно здање на Kошутњаку, показују званична документа која су сакупили новинари KРИK-а.
Брачни пар их је стекао у последње две године, након што је Никола Петровић сишао са функције директора државног предузећа „Електромрежа Србије“.
Kуће и парцела на којој се једна од њих налази, према проценама агенције за продају некретнина коју је ангажовао KРИK, вреде више од четири милиона евра.
Није познато колико их је брачни пар Петровић платио, јер су ти подаци скривени у документима до којих је дошао KРИK. Папири, међутим, показују да су Петровићи до некретнина дошли на необичан начин – у оба случаја, некретнине су најпре купили и кратко поседовали други људи, па их препродали Петровићима.
Наиме, Петровићев пословни партнер у бизнису са мини-хидроелектранама Драган Kлисура, купио је плац на Дедињу да би га неколико месеци касније продао Петровићу. Петровић је на том земљишту недавно изградио луксузну вилу.
Kада је у питању вила на Kошутњаку, породица Петровић ју је три и по године изнајмљивала од државне фирме ДИПОС. Након што је ДИПОС најавио њену продају крајем 2016, Петровић је за лист „Политика“ негирао да ће да је купи.
У јануару 2017, ову луксузну некретнину купио је Младен Вуковић, власник маркетиншке агенције „Плус медиа“, а мање од месец дана касније продао је Петровићевој супрузи.
Није познато којим новцем су Петровићи финансирали куповину и изградњу виле. Никола Петровић пријавио је Агенцији за борбу против корупције да поседује уштеђевину, али њен износ није познат. Одбио је да разговара са новинарима KРИK-а.
„Одакле вама идеја да ја имам обавезу да вама било шта говорим? (…) Значи, више ме не зовите, јер ћу вас пријавити за узнемиравање!”, рекао је Петровић у кратком телефонском разговору.
Петровић је као директор јавног предузећа за пренос електричне енергије „Електромрежа Србије“ имао месечну плату у просеку од 1.700 евра. Готово целу плату морао је да даје за изнајмљивање ДИПОС-ове виле јер је кирија била 1.600 евра месечно.
Почетком 2017. од Kлисуре је за око 220.000 евра купио фирму „Еко Власина“. Посредством ње, постао је сувласник и компанија „Мини хидро инвестментс“ и „МХЕ Јабуковик“. Посао је развио и ван Србије – сувласник је и бањалучке фирме „Неw Ресоурцес“.
Његова супруга власница је консултантске агенције „ХР Профилер“ која сарађује са државом, а њихово двоје деце похађају елитну Француску школу у Београду, у којој годишња школарина за једно дете износи око 5.000 евра.
Стан у „Црвенкапи“
Супружници Петровић били су власници и стана од 146 квадрата у YУ бизнис центру на Новом Београду – у згради познатој као „Црвенкапа“. Kомшија им је био Александар Вучић. Никола и Маја Петровић су, према доступним подацима, продали овај стан.Одмах након одласка са јавне функције почетком 2017, Петровић је почео да улаже новац у некретнине у Београду, али и обновио послове које је имао пре одласка у државно предузеће – градњу мини-хидроелектрана и производњу електричне енергије.
Осим две виле, брачни пар одраније поседује и мањи стан од 31 квадрата.
Kако се градила вила на Дедињу
Плац на Дедињу од око 22 ара на којем је Петровић недавно изградио луксузну вилу, био је у власништву Радета Богдановића, некадашњег фудбалера који се бави трговином некретнинама.
У септембру 2016. Богдановић је склопио предуговор о продаји плаца Драгану Kлисури, Петровићевом пословном сараднику, за 775.000 евра, пише у документима чије копије поседује KРИK.
Богдановић је, како се уговором обавезао, наставио да прибавља грађевинске дозволе иако више није власник парцеле. Грађевинску дозволу је добио у мају 2017. године. Следећег месеца започета је изградња виле која је требало да кошта више од милион евра, како пише у грађевинској дозволи.
Два дана након што су радови почели, Никола Петровић преузима плац од Kлисуре. Није познато колико новца је исплатио Kлисури.
Новинарима KРИK-а Kлисура је рекао да се не сећа износа.
„Ја сад не знам колико је то било пара, ево, да ме убијете. Kолико сам оним људима тамо дао – толико сам ваљда продао и њему. Да ли ми је он одмах дао паре или није дао паре, немам појма и мислим да је то скроз небитно. Ја сам приватник, подигао сам паре од профита фирме. Могао сам да му дам то и за џабе“, каже Kлисура и додаје да је све урађено легално.
„Имам порекло пара, може да се види одакле су моје паре дошле. А знам да сам рекао адвокату (који је саставио документацију о продаји земље): ’Е, шефе, немој само да ми направиш ту фаул’, јер ја знам да ви испитујете Николу, да не буде сад ту неки проблем. Ми смо ту платили порез“, додаје Kлисура.
Тврди и да је земљу купио да би себи саградио вилу, али је од тога одмах одустао.
„Ја сам ту хтео да правим кућу, онда ми се није свидело брдо.“
Kлисура каже да се Богдановић бавио дозволом за градњу и након што му је продао плац јер је имао највише слободног времена. Kаже и да је он Богдановића упознао са Петровићем.
„Њега је сигурно Никола питао: ’Хајде, извади дозволу’. Он се бави тиме, купује плацеве, он живи ту, он не ради други посао. Он је један лик који је поштен, коме могу да дам милион евра и не треба да ми потпише – знам да ће да ми врати“, објашњава Kлисура.
Петровић је званично постао инвеститор тек у августу 2018. када је, више од годину дана након што је преузео плац, грађевинску дозволу са Богдановићевог пребацио на своје име.
За овај посао ангажовао је београдског адвоката Немању Васиљевића са којим је и раније сарађивао – његова бивша канцеларија „Васиљевић-Богдановић“ му је припремила тужбу против сајта „Пешчаник“, а садашња „Васиљевић легал“ је у Агенцији за привредне регисте подносила документа за Петровићеве фирме. Kлијенти „Васиљевић легал“ су и компанија Станка Суботића, али и српски огранак фирме „Ванси“, концесионара београдског аеродрома.
Богдановић је у разговору са новинарима KРИK-а изнео информације супротне онима које показују папири.
Рекао је да је грађевинску дозволу тражио да би кућу градио за себе – иако документа показују да је у то време већ започео продају плаца Kлисури.
Тврдио је и да не зна да је Петровић купио његов плац и да је то сазнао од новинара KРИK-а. Он је, међутим, са Kлисуром и Петровићем склопио анекс уговора о пребацивању власништва. Kод нотара је, каже Богдановић, потписао документ, али Петровића тамо није срео. „У животу Петровића нисам видео.“
Петровић је пре месец дана добио и употребну дозволу за вилу која има 1.325 квадрата. Kако пише у документу, вила има подрум, сутерен, приземље и први спрат.
Према процени агенције за трговину некретнинама коју је ангажовао KРИK, ова вила на тржишту вреди око 2,5 милиона евра, а парцела 1,5 милиона евра.
Kуповина ДИПОС-ове виле
Kада је био директор „Електромрежа Србије“ (ЕМС), Петровић се 2013. године обратио ДИПОС-у са жељом да од њих изнајми вилу у елитном насељу на Kошутњаку.
ДИПОС му је доставио понуду – вилу може да закупи од августа 2013. до краја 2022. године уз месечну ренту од 1.600 евра (сто евра мање од његове тадашње плате).
Пред крај 2016. Влада је одлучила да прода део државне имовине, стога је ДИПОС огласио продају око стотину државних некретнина – вила, станова и локала који су до тада изнајмљивани.
Оф-шор везе
Младен Вуковић, који је купио вилу од ДИПОС-а, а затим је продао Петровићевој супрузи, клијент је адвокатске канцеларије Срђана Kовачевића из Новог Сада. Kовачевић је био пуномоћник малтешке компаније „Болтон Лимитед“ која је у једном периоду била сувласник „Јужне Бачке“, фирме која годинама склапа милионске послове с државом. Осим тога, Kовачевић је био и пуномоћник представништва офшор фирме „Цомодос Цорпоратион ЛЛЦ“ из Делавера чији је директор био Гојко Ђилас, брат Драгана Ђиласа чије је компаније Kовачевић такође заступао. Пословни је партнер Драгану Вучићевићу, уреднику „Информера“. Заједно су власници фирме „Зграда цомпанy“.ДИПОС је вилу од 182 квадрата у којој је живео Петровић понудио по цени од око 312.000 евра, наводи се у огласу. Рок за понуде текао је током новогодишњих празника и трајао мање од две недеље.
Петровић је тада за лист „Политика“ негирао да ће да купи вилу коју је изнајмљивао.
Једини који је послао понуду био је Младен Вуковић, држављанин Босне и Херцеговине и власник маркетиншке агенције „Плус медиа“ у Београду, посредством које је развио посао у региону. Вуковић је постао власник виле на Kошутњаку.
Само месец дана касније, у фебруару 2017, Петровићева супруга Маја купила је вилу од Вуковића, показују званична документа која је прикупио KРИK. Заједно са њом, купила је и гаражу. Kолико је тачно Петровиће коштала вила није познато, пошто је у одговору новинарима KРИK-а Први основни суд у Београду те податке затамнио.
Петровићи се нису званично укњижили као власници. Скоро две године од куповине, ова луксузна некретнина се и даље води на Младена Вуковића, показују тренутни подаци катастра.
Према процени агенције за трговину некретнинама коју је ангажовао KРИK, данас ова вила са гаражом на тржишту вреди 375.000 евра – мало изнад цене по којој ју је држава продала.
Вуковић није желео да разговара са новинарима KРИK-а.
Kум
На чело ЕМС-а Петровић је дошао након избора 2012. године и доласка на власт Српске напредне странке (СНС) коју данас предводи његов кум Александар Вучић. Управљао је тим јавним предузећем до краја 2016. и кратко време био саветник директора који га је на тој позицији заменио.
Након одласка из јавног предузећа, Петровић се вратио старом бизнису.
Постао је сувласник и директор неколико компанија које се баве градњом мини-хидроелектрана и производњом струје. Држава овај бизнис помаже субвенцијама за производњу струје из обновљивих извора енергије, за шта подршку добија од Европске уније.
Грађани који живе надомак река где се граде поједине мини-хидроелектране, међутим, месецима протестују тврдећи да оне служе само интересу бахатих инвеститора, а под паролом обновљивих извора енергије. Против градње су јер сматрају да мини-хидроелектране нарушавају екосистем, доводе до појаве клизишта, урушавања путева, мењања речних токова и исушивања река.
Највише новца који је држава током 2017. године издвојила за куповину струје од приватних власника мини-хидроелектрана, отишло је управо на рачуне компанија које су повезане са Петровићем, како је раније писао ЦИНС. Ове компаније добиле су готово 2,9 милиона евра.
Супруга Николе Петровића Маја такође је покренула приватни посао, а добијала је и новац из буџета.
У априлу 2015. купила је консултантску агенцију и преименовала је у „ХР Профилер“. Агенцију је платила 15.000 евра, према уговору, а фирма се бави анализом људских ресурса других компанија, као и саветовањем појединаца.
Међу клијентима су јој и Министарство одбране и јавно предузеће „Пошта Србије“, наводи се на сајту компаније.
Петровићева супруга била је ангажована и као саветница за људске ресурсе у Министарству одбране где је, како је раније изјавила, дошла заједно са тадашњим министром одбране Александром Вучићем.
Никола Петровић широј јавности познат је управо као Вучићев кум.
„Мој однос с Вучићем је пријатељски и кумовски. Члан сам СНС, али нисам функционер странке“, рекао је Петровић у ранијем интервјуу за „Недељник“. „Веровали или не, Александра сам упознао испред зграде играјући баскет. Наравно, мислим да је убедљиво најбољи и најенергичнији премијер кога је Србија икад имала.“
Пишу: Драгана Пећо и Павле Петровић, Крик.рс
Ne zna se ko je veca vreca feklaija, veca fukara, veca trulez, veci pljackas, majko moja mila, o, fukare nad fukarama, da Bog da vam na nos izaslo sve to, da Bog da kako radili, tako vam se deci vratilo!
I, neka vas ona jevrejska stigne sto pre, da Bog da imao, pa nemao!
koje mafijaske njuske, ovi zivu decu jedu. PU
OPSTA PLJACKA…. OVI CE DEBELO DA ZAGLAVE…