На данашњи дан 1856. године, у личком селу Смиљану, Милутин и Ђурђија Тесла добили су сина који ће променити лице модерног света
Уз ову фотографију Николе Тесле, објављену у марту 1919. године, дато је следеће објашњење: Интересантан портрет великог проналазача док посматра сијалицу за своје чувено бежично осветљење. Комплетан опис овог изума појавиће се ускоро у часопису „Електрикал експериментер”. Ово је једина фотографија господина Тесле из профила. Снимљена је специјално за „Електрикал експериментер”.
На данашњи дан, 10. јула 1856. године, на размеђи два дана, „тачно у поноћ”, у селу Смиљану у Лици, жена православног свештеника Милутина Тесле, Георгина, Ђурђија – Ђука, рођена Мандић, донела је на свет и њихово треће дете.
По дедама и с очеве и с мајчине стране, новорођенче је добило име Никола.
У тој угледној породици, традиционално окренутој и с Милутинове и са Ђукине стране или свештеничком или војничком граничарском позиву, изгледало је да ће и Никола кренути једним од та два утабана пута, пошто је отац Милутин одлучио да се њихов најмлађи школује за свештеника.
Заиста се десило да Никола Тесла постане првосвештеник, али не у Српској православној цркви, него у храму изумитељства и науке, у свету технике и електрицитета, у коме је оставио најдубљи, неизбрисиви траг свог генија.
Из Теслиног прекретничког дела без премца, израсли су плодови по којима се препознаје човек модерног доба, а сам Тесла, његове визије, изуми и открића, учинили су да га данас славе као „човека који је изумео 20. век”, како га је 1999. године назвао др Роберт Ломас, професор Универзитета у Брадфорду.
Највећа имена физике и науке, Крукс, Келвин, стари и млади Флеминг, Рендген, Блондел, Скот, Армстронг, Ли де Форест, Комптон, Кондон и многи други, још су за Теслиног живота, као његови савременици, изрекли низ највиших признања делу генија из Смиљана.
Славни амерички издавач, и сам проналазач, Хуго Гернсбек, захваљујући коме је Никола Тесла у часопису „Електрикал експериментер” у неколико наставака објавио своју аутобиографију под називом „Моји изуми” 1919. године, уопште није био усамљен у ставу да је Тесла највећи изумитељ у људској историји.
„Ако мислите ко је заиста изумео, другим речима, створио и открио – а не само побољшао оно што су други пре њега изумели, онда је, без сваке сумње, Никола Тесла највећи светски изумитељ, не само данашњице, већ свих времена”, написао је Гернсбек у свом уводном тексту за серију Теслиних написа.
Када је 1894. године његов пријатељ Томас Камерфорд Мартин објавио књигу под насловом „Изуми, истраживања и списи Николе Тесле”, она је изазвала прави потрес у научним и инжењерским круговима. Као прва књига посвећена великом изумитељу, она је означила неку врсту прекретнице, пошто ће се ка Теслином делу окренути нове генерације физичара, научника других профила и истраживача.
Џозеф Моборн, једно од најугледнијих имена у историји криптографије и радиотехнике, и сам проналазач и истраживач, човек који је догурао до чина генерала Армије САД, руководилац истраживачког центра Сигналних снага, после смрт Николе Тесле, 7. јануара 1943. године, изјавио је да је генијални изумитељ „својим делом заробио мисли целе његове генерације”.
Фундаментални Теслини изуми, откриће обртног магнетног поља, индукциони мотор наизменичне струје и систем њеног произвођења, преношења и коришћења, високонапонски генератор (Теслин калем), телеаутомат, робот-брод на даљинско управљање, светски систем бежичног преноса, његове турбине засноване на новом принципу коришћења енергије флуида путем трења, његових 112 патената одобрених у САД, а 168 у другим државама, као и 55 изума за које није добио патенте, неповратно су изменили свет и начин живота модерног човека.
У суочењу с тим неисцрпним наслеђем, хиљаде истраживача на свим странама света је уверено да ће дело Николе Тесле имати још много тога да нам каже и да ће његови нови плодови наставити да задивљују свет.
И одиста, опус генија из Смиљана и даље у себи и носи многе тајне, чекајући на срећнике који ће успети да их открију.
Слободан Кљакић
Политика
