У окупаторским и режимским структурама озбиљно су схватили текст Смена режима.
“Шта ако се стварно окупе и организују? Ко ће да поведе народ и смени режим? Зар нисмо све купили, посвађали или сломили? Шта сада да радимо?“ – питају сами себе и једни друге у страним амбасадама, у масонским и осталим тајним службама и организацијама, у режимским странкама и државним институцијама; исто се питају и тајкуни међусобно. Одржано је неколико хитних састанака између представника режима, тајкуна и окупатора. Одлучили су да делују превентивно и да спрече сваки покушај окупљања и организовања православног, родољубивог и/или русофилског дела опозиције. Борци против окупације и режима морају бити спречени да шире наду у народу и предводе побуну. Режим из Црне Горе је обећао да ће послати помоћ.
Богу хвала, и они који могу да смене режим, озбиљно су схватили тај текст и преузели су на себе одговорност за стање у народу и његову будућност и почели да се окупљају.
Агенти окупатора и режима добили су задатак да направе списак непријатеља које треба ставити на црну листу, или медијски сатанизовати, и где нови агенти треба да се убаце да би стварали поделе, или лошу слику о опозицији у медијима. Међутим, и ми имамо агенте у њиховим редовима, па смо одмах дошли до списка који су направили њихови агенти. Следи списак бораца против окупације и режима, направљен од стране агената окупатора и режима.
На списку су непријатељи окупатора и режима, а пријатељи народа, дакле, православци, родољуби и/или русофили. На списку који је пред вама налазе се само имена људи који су познати широј јавности, иначе је списак доста дужи – на списку су скоро сви људи који су потписали Апел за одбрану Косова и Метохије, Народну резолуцију, они који воде Радну групу за КиМ, локалне странке, покрете и медије, невладине организације, иницијативе, итд. Агенти су пратили све сајтове, читали све текстове и коментаре…
Од политичара и политичких активиста, на списку су (да кренемо прво са дамама): Марија Јањушевић, Драгана Трифковић, Јована Стојковић, Милош Јовановић, Бошко Обрадовић, Милан Стаматовић, Славиша Ристић, Слободан Самарџић, Драган Станојевић, Остоја Симетић, Владимир Стојковић, Дамјан Кнежевић, Немања Петровић…
Од интелектуалаца, на списку су: Ивана Димић, Јасмина Вујић, Љиљана Чолић, Слободан Антонић, Милан Брдар, Милош Ковић, Мило Ломпар, Владимир Димитријевић, Миша Ђурковић, Александар Раковић, Бојан Ђокић, Владимир Коларић, Светозар Поштић, Часлав Копривица, Драган Петровић, Милослав Самарџић, Коста Чавошки, Бранислав Ристивојевић, Илија Чворовић, Срђан Воларевић, Владислав Ђорђевић, Момчило Селић, Слободан Рељић, Срђа Трифковић, Александар Павић, Добрица Ерић, Стеван Гајић…
Од новинара, сарадника и уредника опозиционих (интернет) медија, на списку су: Милана Бабић, Јасмина Буква, Биљана Диковић, Љубинка Милинчић, Александар Лазић, Дејан Златановић, Михајло Меденица, Томислав Црногорац, Драган Милашиновић, Живојин Ракочевић, Миодраг Новаковић, Александар Живковић, Никола Живковић, Ђуро Билбија, Миодраг Зарковић, Слободан Ерић, Бранко Жујовић, Бранислав Матић, Душан Ковачев, Зоран Ћирјаковић, Милош Милојевић, Борис Малагурски, Теша Тешановић…
Од економиста, на списку су: Јован Б. Душанић, Бошко Мијатовић, Драган Радовић, Јово Дробњак, Слободан Комазец, Мирослав Здравковић и Предраг Митровић (то је то, за сада, пошто у Србији, после 50 година комунизма, после 20 година транзиције и приватизације, немамо много добрих економиста и поштених и храбрих привредника, а за сада се нико из расејања није укључио – још увек нико не верује да ће од свега овога нешто бити и да их ови људи са списка неће преварити исто као и они који су раније долазили из Србије да траже новац и подршку расејања).
Од (бивших) официра српске војске и полиције, на списку су: Бошко Антић, Бранко Крга, Горан Јевтовић, Милорад Ђошић, Новица Антић, Дејан Ђукић, Дејан Берић (на жалост, већина активних високих официра војске и полиције служи режиму и окупатору, скоро сви генерали су укључени у илегалне и легалне послове и корупцију у држави, а они који су у пензији, или су у Хагу, или се крију од суда у Хага, или су се договорили са судом у Хагу. На срећу, доста нижих официра, професионалних војника и поштених полицајаца је на страни народа; исто тако, и удружења ратних војних ветерана су на страни народа).
Од уметника и спортиста, на списку су: Вјера Мујовић, Емир Кустурица, Петар Божовић, Милош Биковић, Дејан Томашевић, Дејан Бодирога, Дарко Миличић (у суштини, на црној листи јавних личности је свако ко носи крст на ланчићу око врата, свако ко се јавно крсти, попут спортиста на терену, свако ко помене Бога у интервјуу за медије, свако ко похвално говори о Дражи, о Русији, и наравно, свако ко не жели да се одрекне Косова и Метохије… Од сада, сви они морају да буду цензурисани).
Што се тиче духовних поглавара и СПЦ, на списку су сви (од патријарха Иринеја, преко митрополита Амфилохија, до владике Артемија и монаха Антонија…), пошто су се, према сазнањима страних и домаћих тајних служби, све сукобљене струје унутар СПЦ изненада помириле. Скуп је одржан у манастиру Ћелије код Ваљева. Сви су признали да су криви, свако се покајао за оно лоше што је радио, свако је свакоме опростио. Више нема раскола и више нико није расколник и јеретик у СПЦ.
Сви (православци, родољуби и/или русофили) који се налазе на овом списку, планирају тајни састанак негде у Србији. Агенти окупатора и режима до сада су сазнали само да ће се састанак одржати у неком хотелу близу неког манастира. На састанак долазе сви који су на списку – политичари, интелектуалци, новинари, економисти, уметници… Планирано је да састанак или народни сабор траје најмање два дана, односно, да нико не напусти хотел и манастир док се не осмисли конкретан план за рушење режима, за промену система, за успостављање владавине права, за доношење стратегије за развој привреде и укључивање наших људи из расејања, уз налажења савезника и лобиста у свету.
Окупатору и режиму није јасно како се све то догодило, или, која се то тајанствена сила ту умешала (знају да није у питању руска тајна служба, или било која друга тајна служба или организација), те су тако лако и брзо – практично преко ноћи – сви људи са овог списка победили “сујету света“, тј. заборавили на своје свађе и разлике, свако се покајао и свако је свакоме опростио, и сада свако жели да буде последњи, нико више не жели да буде први. Агенти сада чине ванредне напоре да спрече одржавање најављеног састанка или сабора. Према проценама агената окупатора и режима, након што режим пристане да тзв. држава Косово постане независна држава и чланица УН, у народу би дошло до велике побуне. А побуну би предводили људи са овог списка. Према проценама агената, на улице Београда изашло би преко милион људи. Народ би изашао на улице свих осталих градова у Србији. У извештају који су агенти сачинили и који прати списак, а који је стигао и до нас, пише да ће, у случају да дође до тог састанка или сабора, односно, до окупљања и организовања православног, родољубивог и/или русофилског дела опозиције, постати бесмислено да се организује референдум поводом статуса КиМ, јер већина грађана са правом гласа не би изашла на тај референдум у овим условима и под овом владом.
А сад озбиљно.
Да ли имамо времена још да чекамо, и шта или ко се чека? Ко ће бити одговоран, уколико режим, као што (се) најављује, са или без одржаног референдума, пристане да тзв. држава Косово постане независна држава, а нико из СПЦ и опозиције не позове на побуну и не каналише ту побуну? Ко ће бити крив ако Србија пропадне, са или без Косова и Метохије у њеном саставу? Јер, Србија пропада на свим нивоима – све више људи жели да оде из Србије, више је умрлих него рођених – тако да, чак и да је овај режим искрен и одлучан у одбрани КиМ, и да се Србија без КиМ не налази под “меком окупацијом“, цела Србија, под овим режимом, са овим системом, толико брзо пропада, да неће бити у стању (неће бити ни људи, ни новца) да се избори за повратак Косова и Метохије у њен састав.
Нико од људи са овог “списка“, ништа не може да уради сам. Можда неко и може сам да се наметне као једини вођа, али за 10 година, а тада ће можда бити касно. Без народа нема ни елите. Без народа, нема ни СПЦ. Заједно, уз помоћ Бога за кога је све могуће, људи са овог “списка“ и сви остали које нисам овде поменуо а који заслужују да се на њему нађу, могу и немогуће.
Скоро сви људи са овог “списка“ се лично познају. Сви људи са овог “списка“ су од народа препознати као искрени борци против режима и окупације. Они народ упозоравају шта ће да му се догоди ако се нешто не предузме. Народ од њих очекује да нешто предузму и да предводе народ. Времена имамо све мање. Народа нема без елите. Са мало жеље и воље, сви људи са овог “списка“, и сви остали које нисам овде поменуо а који заслужују да се на њему нађу, могу брзо да се окупе, и да организују велики сабор, као припрему за велики народни протест и све остало што после тога треба да следи.
