Никола Живановић: Четири фотографије председника Србије

Поводом најновијих вашингтонских догађаја од 7. септембра 2020, много коментарисаних не само у Србији већ и у свету, решио сам да напишем неколико речи о појави званој „слика“. У тексту ће бити речи о четири фотографије.

Прво уопштена тврдња. Често се чује како слика вреди хиљаду речи. Негде сам нашао да стоји: „Један поглед на фотографију вреди хиљаду слова“. Или, како нас данас доминантне светске телевизијске компаније поучавају, „a picture tells a thousand words“.

Прва фотографија

Присталице Српске радикалне странке, предвођене генералним секретаром Александром Вучићем, залепиле су јуче на зграду Радио-телевизије Б92, као и дуж новобеоградског Булевара Авноја плакате са натписом „Булевар Ратка Младића“, пренела је агенција Фонет. Неколико стотина радикала извело је јуче акцију испред зграде Телевизије Б92. Лепили су натписе „Булевар Ратка Младића“, идентичне онима које су прошле седмице налепили младићи који су потом ухапшени, јавио је Танјуг.

Александар Вучић са страначким друговима током лепљења плаката Булевар Ратка Младића (Фото: Корени)

Александар Вучић је, говорећи пред окупљеним присталицама, запитао „да ли у овој земљи постоји правна држава и да ли ће и чланови СРС бити ухапшени као и ти младићи који су исказала своје мишљење“. – Само се боримо за слободу у окупационом режиму, да имамо право да другачије мислимо, да ту децу пусте на слободу и да им плате одштету за муке које су претрпели ни због чега – објаснио је Вучић. Заједничким снагама Б92 и Динкић су је опљачкали од грађана Србије. (Политика, 27. мај 2007)

Слика број два

Вучић је пред телевизијским камерама подсетио да је јутрос, у 8.30, из Београда кренуо путнички воз који је требало да спаја људе, градове, у складу с принципима међународног јавног права. „Вечерас смо сазнали да су Албанци, њихове специјалне снаге, део пруге покушале да минирају. Вучић је рекао да је Приштина послала јединице из места Лужане, са дугим цевима, на прелаз Јариње… Воз који је требало данас да превезе путнике из Београда у Косовску Митровицу, а који је заустављен после подне у Рашкој, кренуо је натраг за Београд нешто после 20.30 сати.“ (Политика, 14 јануар 2017).

Фото: Фејсбук страница „Воз Косово је Србија“

Фотографија број три

Париз, 11. новембар 2018. Чињеница да је Тачи седео на централном делу трибине у другом реду, одмах иза Путина, Трампа и Макрона, док је Вучић у исто време био стављен са стране, представља својеврсно понижење за Србију. Међутим, Вучић је претходно сам пристао на понижења.

Александар Вучић и Хашим Тачи (заокружени), на прослави стогодишњице окончања Првог светског рата, Париз, 2018. (Фото: N1)

„Није требало ни да иде, односно, требало је да присуство услови скидањем тј. непостављањем заставе Косова“, сматра Вукадиновић. Истакао је и да је председник Србије овом приликом морао да буде на српском обележавању стогодишњице победе у Првом светском рату, која је морала да буде обележена у Београду. У Париз је евентуално могао да оде министар спољних послова.

Четврта фотографија

Вашингтон, 7. септембар 2020. Слика ми говори следеће: Александар Вучић, попут каквог ђака-првака, или збуњеног студента, седи на столици погнуте главе, понизно, пред америчким председником Доналдом Трампом, док га овај посматра седећи за својим пространим столом, у удобној председничкој фотељи. Као и трећа, француска фотографија, тако и ова америчка, говори о континуитету Вучићеве политике и његовој решености да настави у понижавању Србије. Вашингтонска слика, како се мени чини, представља врхунац неукуса и зла, кога овај човек наноси земљи, чије би интересе на основу устава и закона требао да представља и брани у свету.

Александар Вучић и Доналд Трамп у Овалном кабинету (Извор: Друштвене мреже)

Његове изјаве, те изјаве његових послушних чиновника, који носе униформе генерала, министара и новинара РТС, Пинка, Политике, или Курира, безуспешно покушавају да нас наговоре како је црно заправо бело. Или, како каже она Андерсенова бајка за децу: „Пре много, много година живeо је цар који није бринуо за своје поданике, желео је само да пред људима носи стално нова одела. Нико није хтео да призна да ништа не види, јер би тиме признао да није дорастао својој дужности. Али, наједном, неко дете повиче: ,Гледајте, па он је го!ʻ… Већ истог тренутка се у гомили поче ширити шапат:  ,Дете каже да је цар го! Цар је го!ʻ“

Тако да сада председнику Србије ништа не помаже његово пренемагање, како је „брутално одбио“ захтев за признање тзв. „Косова“. Својим понашањем у Вашингтону, председник СНС-а је показао одсуство државничког достојанства, самопоштовања и елементарног непознавања дипломатије.

Вучић је прекршио Устав наше земље, по коме не постоји никакво „Косово“, већ Аутономна покрајина Косово и Метохија, која је саставни део Републике Србије, па самим тим не би смела бити потписник међународног уговора са Србијом. Једном речју, Вучићев потпис у Вашингтону представља класичан чин велеиздаје наше државе, јер је прихватио документ у ком су Србија и Косово два различита и равноправна државно-правна субјекта који склапају међународне уговоре.

Доналд Трамп и Александар Вучић (Фото: Танјуг/Инстаграм налог Будућност Србије)

Погледају ли се физиономије и биографије српске делегације у Америци – и уопште чланова Вучићеве владе – стиче се утисак да се у главном граду Сједињених Држава скупила нека весела дружина, која сама по себи некоме може да буде и лично симпатична. Но, када су у питању озбиљни државнички послови, просто упада у очи њихова неозбиљност, дилентантизам и неспособност.

Овакво стање виде не само професионалне дипломате, политичари и професори међународног права, већ, чини се, и већина грађана Србије. Тако Огњен Короман, некадашњи фудбалер Црвене Звезде на Фејсбуку пише:

„Грађани Србије, докле ћемо да ћутимо док нас понижава Вучић? Како не видите тиранију?“ Српски писац Синиша Ковачевић је сцену из Беле куће на Твитеру коментарисао овим речима: „Вучић седи на кухињској хокли, пред Тампом, не трепће и чека, као куће, парче кекса.“

Још један коментар чини ми се да завређује пажњу:

„Србија је у Вашингтону понижена као ретко када до сад на међународној позорници… третман који протоколарно више приличи домородачким племенима него сувереним државама… На страну то што потписани ,споразумʻ на ванредно бизаран начин комбинује односе Београда и Приштине са вишедеценијским проблемима на Блиском истоку, правима глобалне ЛГБТ заједнице, америчко-кинеским технолошким трвењима, питањима суверености у избору снабдевања енергентима – што пас с маслом не би појео. (Вук Јеремић, недеља 6. септембар 2020.)

Бриселски споразум је издајнички, јер су њиме укинуте све српске институције које су до тада постојале у Северној Митровици и северно од реке Ибар. Вашингтонски уговор је још гори по Србију, јер ће имати катастрофалне последице не само по унутрашње проблеме Србије, већ погоршати и њен спољнополитички положај. Вучић се пред Трампом обавезао да на диверзификацију својих енергетских извора. А то значи да гас и нафту Србија не узима од Русије, него да, вероватно, купује амерички течни гас. А недавно пред Путином, са сузним очима благодарности, говорио је како је Русија спречила британску резолуцију у Савету безбедности УН, по којој би се, по жељи Лондона, Срби прогласили геноцидним народом.

Вучић је ударио шамар Москви, Пекингу и Европској унији, јер је пристао да Србија премести амбасаду у Јерусалим, што је  супротно бројним одлукама УН. Посебан проблем је што смо од Израела као „награду“ што премештамо амбасаду у Јерусалим добили признање Косова. Ово је апсурдни споразум, који служи само интересима Израела и Трамповој новембарској председниковој кампањи.

Доналд Трамп на потписивању споразума са Србијом и Косовом (Фото: Твитер налог Џефа Мејсона)

Против Кине је уперена одредба о забрани 5Г опреме од „непоузданих добављача“.

Против муслиманских земаља које до сада нису признале „независност Косова“ –  Ирана, Ирака, Сирије, Алжира, Туниса, Индонезије – уперено је пресељење амбасаде Србије из Тел Авива у Јерусалим, а против Ирана, Сирије и Либана уперена је одредба о проглашењу Хезболаха за терористичку организацију.

Шта о Вашингтонском споразуму каже свет?

Читани немачки сајт t-online.de под насловом „Спрдња с председником Србије“ (Spott über Serbiens Präsidenten) примећујe да су се на Tвитеру спрдали с Вучићем јер се чини да није прочитао ситна слова која стоје у споразуму, а реч је о обавези српске владе да амбасаду Србије премести у Јерусалим.

Веома гледана немачка телевизијска станица n-tv истиче да су се „Србија и Косово обавезали да ојачају односе с Израелом. Сем тога Србија ће преместити амбасаду из Тел Авива у Јерусалим. Косово ће успоставити дипломатске односе с Израелом“ 2)

Један од најпопуларнији аустријских листова Курир од 6. септембра 2020. истиче чињеницу да у уговору Србије има тачака које „имају мало везе с Косовом. Тако стоји да  ће Србија на основу споразума преместити амбасаду из Тел Авива у Јерусалим. Вучић је очевидно о том питању био потпуно необавештен и преварен и нервозно је листао стране уговора, што је у телевизијским извештајима подробно документовано.“

Сличан коментар дао је и један израелски лист, јер „Вучић изгледа да је реаговао са дозом збуњености, кад је Трaмп објавио да се Србија обавезала да премести амбасаду у Јерусалим… Како снимак показује, Вучић је почео да листа по уговору кога је претходно управо потписао.“

Александар Вучић током потписивања Споразума у Белој кући (Фото: Снимак екрана)

Из овога произлази да су и страни и српски коментари прилично једногласни у својим оценама, када је у питању слика Александра Вучића у Вашингтону. Но, што је чудно, председник Србије једино је нервозно реаговао на коментар службеног представника Министарства иностраних дела Русије Марије Захарове. По њеним речима, остао је утисак да је столица тако постављена, као да је на саслушању (создаётся впечатление, что стул поставили так, „будто вы на допросе“) Шаљиво је посаветовала да је у таквом случају најбоље седети „прекрштених ногу“ („нога на ногу“), како је то урадила јунакиња филма Ниске страсти.

Вучић је на то одговорио следећим речима: „О себи највише говори и Марија Захарова и примитивизам и простаклук који је показала, говори о њој, а богами и о онима који су је ту поставили. Тако да, нека се они баве тиме, ја да јој одговарам нећу, изјавио је Александар Вучић у Бриселу… И да ми нису дали ни да седнем ја не бих имао никакав проблем. Ја сам тамо отишао да се борим за своју земљу и свој народ а не каква је столица те да и је мала, уска, оваква, онаква. А то што је рекла Захарова више говорио о њој и њеном неваспитању а не о нама“ – додао је Вучић и нагласио да је њему довољна, вода, флашица коле и пита и он је задовољан.

Из овог кратко одговора Вучића види се јасно да није неваспитана Марија Захарова, него он, председник Србије. И најважније, председник Србије говори неистину, јер он се не бори за Србију, него годинама чини све да нанесе што више штете и понижења српском народу. Марија Захарову га је заслужено исмејала на Твитеру. По мени, била је исувише блага. Марија Захарова није казала ништа друго од оног што су и сви у свету и у нашој земљи видели, односно да је Вучић понизио земљу коју представља.

Насловна страна Политике за понедељак 7. септембар 2020.

Сем тога, Вучић меша своје приватне жеље и потребе са функцијом коју има. То што је „њему довољна, вода, флашица коле и пита“ и да је Вучић тиме задовољан, то је његова лична ствар и тиче се само њега и његове породице. Али он као председник државе нема право да понижава државу коју представља. Не помаже му ни његово пренемагање „борим се за своју земљу и свој народ“, када видимо не само овај Вашингтонски споразум, већ осам година, колико је дуго на тој функцији, да је истина управо супротна. Вучић је нанео несагледиву штету српском народу.

Како сам на почетку казао, наравно да немам илузије да један режим и њен председник могу да се објасне у четири слике. Само само желео да кажем да те фотографије одлично карактеришу Александра Вучића.

Проф. Мило Ломпар описао је, по мени, сажету, најобухватнију и најтачнију слику режима, на чијем челу, ето, већ годинама стоји Александар Вучић: „Под бирачким телом национално оријентисаних бирача спроводи се другосрбијанска политика, као дубоко антидемократска и антинационална политика. Највећи другосрбијански заступник је актуелна власт! Соња Лихт била је саветница Бориса Тадића, а сада је и Александра Вучића. Председник Србије може се дефинисати као главни зли кловн наше стварности. Режими у Београду и Подгорици делују у најдубљој сагласности. Кључно је настојање напредњачке власти, спречити формирање озбиљне националне алтернативе. (Мило Ломпар: Вучић је главни зли кловн наше стварности!, 26 децембар 2019, Славија инфо ТВ.)

Исти аутор пре два месеца казао је следеће:

„Латинка Перовић давно је назначила како српска средњовековна историја и њени споменици и нису само – српски. То је оно што албанска пропаганда данас развија у високом регистру. Да би се до тога стигло, неопходно је тривијализовати Лазарев небески избор и обезвредити Обилићев херојски подвиг. Оба та чиниоца предмет су дугогодишње другосрбијанске идеолошке „обраде“: сасвим их је једноставно пронаћи у речима председника Србије. Чему у практичном смислу то може послужити? Као подршка настојању да се Косово прими у УНЕСКО и постане државни старатељ над Грачаницом и Дечанима. То је једна фаза у дуготрајном кретању ка признању Косова: у складу са западним (америчким) захтевима. Тако се још једном показује да је владајућа идеолошка, културна и политичка агенда у нас – другосрбијанска (невладина) платформа. Као сервис невладине интелигенције, појављује се свакако и председник Србије.“

А сада неколико речи о самој личности председника. Он се непрестано хвали како много ради – ако сам добро запамтио – сваки дан петнаест или осамнаест часова. Када чујем неког да тако говори за себе, сетих се једног јапанског аутора из друге половине 17. века: „Човек који заиста много ради, прави мушкарац, никада не даје утисак да је много запослен. Достојанствени људи никада се не жале, а изнад свега поштују сами себе. Само незнатни, слаби људи непрестано причају да су страшно запослени и да много раде. То су обично себични, саможиви људи, који нису чак ни свесни да срамоте пре свега сами себе. Они највише личе на лутке, на кловнове.“ (Јочо Јамамото (1659-1719), Хaгакуре)

Извори

1) („auf Twitter wurde gespottet, er habe wohl das Kleingedruckte nicht gelesen.“ https://www.t-online.de/nachrichten/id_88523958/serbischer-praesident-vucic-von-trump-ueberrumpelt-spott-nach-kurioser-szene.html)

2) (Serbien und das Kosovo wollen ihre Beziehungen zu Israel stärken. Außerdem wird Serbien seine Botschaft in Israel von Tel Aviv nach Jerusalem verlegen. Das Kosovo will nach Angaben des Weißen Hauses diplomatische Beziehungen mit Israel aufnehmen. https://www.n-tv.de/politik/Serben-und-Kosovo-naehern-sich-wieder-an-article22018297.html  6. September 2020)

3) (Serbian President Aleksandar Vucic appeared to react with some puzzlement… that his country had committed to moving its embassy to Jerusalem. Video footage showed Trump announcing that the embassy would be moved in July, prompting Vucic, sitting to his right, to leaf through the agreement he had just signed. Serbian leader seems puzzled by Trump announcement of embassy move to Jerusalem

Стање ствари