КОД свог тешком муком зарађеног, а неисплаћеног новца, са породицама смо годинама на ивици егзистенције: јуримо за разноразним пословима да бисмо дошли до неке цркавице, бар за основне животне намирнице – запостављајући и онако нарушено здравље, јер ни за лекара, ни за лекове – а, с друге стране, Електродистрибуција и комунална предузећа свакодневно искључују струју и воду, док извршитељи немилице плене све што им падне под руку…
Ово је само делић муке око 4.000 радника 129 пропалих нишких фирми, који годинама нису примили ни динар – чак ни после правоснажних и извршних судских пресуда, а дугује им се од десетак до, чак, стотинак плата. Зато се њих 150 недавно поново окупило на уобичајеном протесту испред Градске куће: да би изразили незадовољство и од ресорног већника Михајла Здравковића чули шта ће се дешавати после договора на састанку од 29. јуна у Влади Србије. Јер, том скупу су – поред представника министарстава привреде и финансија, те Републичког јавног правобранилаштва, присуствовали и надлежни из Ниша, те двојица радника поменутих фирми.
И, по свему судећи, изгледа да се назире крај мукама ових људи. Уколико се, у међувремену, нешто не промени, први неисплаћени новац ови људи могли би да добију у последњем кварталу ове године, а нови састанак у Београду заказан је за 6. јул – када би требало да се разјасне конкретни детаљи и утврде модели исплате.
– Дуже од 36 година радио сам у фирми “ЕИ телевизија”, после чије пропасти сам морао на улицу. У међувремену сам пензионисан са бедним принадлежностима, а фирма ми је остала дужна 64 плате, о чему имам и извршну судску пресуду – каже инжењер Жарко Ђорђевић (66), иначе један од преговарача у Београду.
У истом колективу, али 33 године, радио и други учесник поменутог скупа у престоници, Светолик Митић (62), електроинжењер којег је задесила једнако тешка судбина. Њему се дугује 31 плата и ни он са извршном пресудом у џепу не може да плаћа комуналије и друге дажбине држави…
Иначе, на поменутом састанку у Београду, представници оштећених радника позвали су Владу Србије да избегне одуговлачење, а самим тим и вишеструко увећање трошкова које би држава имала уколико они буду принуђени да се обрате Европском суду за људска права. Јер, рачуница показује да готово 3.500 радника-поверилаца из поменуте категорије потражује укупно око две милијарде динара. Ако би правду тражили у Стразбуру – због несуђења у разумном року и некоришћења својих средстава – јесте да би дуже чекали, али би држава свакоме од њих морала да плати накнаду и до 6.000 евра.
БИЛАНС
ПРЕ неколико година, нешто више од 4.000 радника нишких пропалих фирми пријавило је потраживања која су тада износила око две милијарде динара. Извршне пресуде има њих 3.081, за укупно 84.464 месеца, а део ових радника у међувремену је потраживања наплатио на други начин, па је сада поменута цифра свакако нешто мања.
Д. Стојановић, Новости
