Србија је земља коју грађани све чешће напуштају. Само прошле године иселило се више од 50.000 људи. Они који су се на такав корак одлучили главне разлоге свог одласка виде у лошем животном стандарду, ниским платама и немогућности да се поред завршеног факултета запосле у струци, без страначке везе.
Преко конкурса до посла – пут је којим се млади најчешће надају да ће почети да раде. Марко Милићевић је само један од њих. Упркос томе што је завршио два факултета – медицину и стоматологију, у Србији, како каже, не може да се запосли и добије специјализацију.
“Сваки пут када бих ишао код директора, начелника, никада ја не бих ишао преко везе, преко неког другог се распитивао, неко бих директно ишао сам и питао… Они би ме сами упућивали да нађем некога ко би био у врху власти, на министре, на такве људе”, навео је Марко Милићевић, стоматолог и доктор.
Саговорник Н1 додаје да за своје знање жели поштовање. Пошто то, како указује, не добија у својој земљи, одлучио је да спакује кофере и оде у Немачку.
“Не ради се о новцу, него се ради о поштовању. Ако сам ја у земљи, који је завршио два факултета с којима би требало да добије, на пример, некакве заслуге… Ви у Немачкој не можете да добијете такву једну специјализацију (максилофацијалне хирургије, коју жели) без обе дипломе. У својој земљи ја то не могу да добијем, а могу такву прилику да добијем у Немачкој. Ето о томе се ради”, наводи Милићевић.
Прилику за сада види председник Александар Вучић. Према његовом уверењу, карика која би требало да задржи младе у Србији је – новоотворени аутопут “Милош Велики”.
“Али тај аутопут ће да буде храст будућности за нашу децу која овде треба да остану, а не да иду у иностранство, јер то ће да доведе фабрике, инвеститоре”, навео је Вучић на свечаном отварању аутопута, 18. августа.
Док се инвестиције не догоде, председник нуди ново решење.
“И зато нам је потребно то брже хватање прикључка и у вештачким интелигенцијама и иновативним технологијама са светом, да бисмо могли људе да сачувамо у нашој земљи”, рекао је раније данас Вучић.
Према извештају Евростата, прошле године је у земље Европске уније отишла 51.000 људи, међу којима највише младих. Грађани се махом селе у Немачку, Аустрију, Швајцарску, Италију и Шведску.
Они који су отишли кажу да су за то разлози бројни.
Сања Степановић, студент историје уметности (Љубљана): Због недостатка наде да се ишта може променити и да могу да се надам неком животу који би био достојан једног нормалног човека.
Јелена Маринковић (Аустрија): “Мени је жао што сам морала да одем, али трбухом за хлебом”.
Ана Јовановић (Малезија): “Отишла сам из разлога зато што сам желела да се бавим својим послом, без да морам да постанем члан било које станке”.
Данило Миросављевић, одбојкашки тренер (Немачка): “Зато што сам приметио да се глупост и једна свеопшта импотентност уздижу на ниво неког идеала и маскирану ароганцију и лажно самопоуздање масовно награђује”.
Из организације “Група 484”, у чијем су фокусу миграције, кажу да се последњих година променио профил оних који одлазе. Раније су то махом били високообразовани људи, док их данас има из различитих професија и нивоа образовања.
“Нама данас не одлазе само лекари, стоматолози, нама данас одлазе и возачи и радници на грађевинама, заваривачи, а према истраживањима које је спровела и сама држава показује се да постоји још једна разлика у односу на тај миграцијски талас од пре неколико година – сад постоји и тренд да одлазе и читаве породице… То је један забрињавајући податак”, наводи Владимир Петронијевић из Групе 484.
Да ситуација по питању останка људи није сјајна, показује и то што је скоро свака пета млада особа која одлучи да боља времена чека у Србији принуђена да прихвати посао за који је преквалификована, тј. да на пример с дипломом лекара ради у пекари.
Према оцени стручњака, уколико плате остану ниске, а животни стандард лош у будућности се може очекивати да ће одласци бити све масовнији.
Н1
