Нишлија Петар Јовановић (22) о којем бруји цела Србија од како су се на интернету појавили његови предлози изгледа нових новчаница, прилично је изненађен пажњом коју је изазвао. Има спремне предлоге за нове регистарске таблице и електронски аутомобил, а нада се да ће неко од надлежних или нека фирма приметити његов рад и запослити га.
Када је качио своје верзије српских новчаница на Редит (веб сајт у виду форума), Петар није сањао толико одушевљење народа и да ће га хиљаде људи „делити“ по друштвеним мрежама и сви портали пренети.
Ризница мотива
– Много ми је драго да се људима свиђа. Веровао сам у свој рад и труд, то без даљег, али нисам очекивао оволику пажњу. Кад је почело да се шири на осталим друштвеним мрежама многи су отворили Редит само да би оставили коментар. Углавном су коментари били позитивни, без замерки, али је било и негативних, махом шаљиве или конструктивне природе, што подржавам. Неконструктивних, негативних коментара је такође било, али се не обазирем на такве – почиње причу за „Вести“ нова српска интернет сензација.
Највеће замерке су углавном биле за јачину и избор боје, што му је „сасвим нормално, јер свако има свој стил и укус, а и не воле сви упадљиве и дречаве ствари“. Осим јарких боја, необичних за новчанице, људима су се свиделе теме које је Нишлија изабрао.
– Обожавам нашу историју, културу и симболику, па је логично да сам спојио своја највећа интересовања. Почео сам са новчаницом од 100 динара и мотивима наше природе, укључујући и животиње. Наставио сам да разрађујем концепт и на крају дошао до слике „Таковског устанка“ Паје Јовановића до Николе Тесле, Милунке Савић – објашњава креативни Нишлија, који је завршио средњу економску школу.
Одувек је волео да црта, а дизајнира од своје 12 године, јер је „било питање тренутка кад ће с папира прећи на електро“.
– Графички дизајн ми није хоби, више је вентил. Ту имам сву слободу да будем креативан, па то често користим да бих се склонио од свакодневних проблема. Хоби су ми тренирање, трчање, а највише волим да време проводим са девојком или другарима – открива Петар.
Чекајући запослење
Тренутно је незапослен, па има времена да се посвети својој креативној љубави пуној боја. Осим динара, направио је своју верзију српског барјака, редизајнираног „југа“ за будућност, а већ неко време бави се регистарским таблицама.
– Замисао је да постоје четири варијанте – етно-таблица која би била црвена, утицајни Срби у плавој боји, регионална таблица са зеленим десеном и обична бела таблица са бројевима и називом општине. С тим што би могао да се мења централни фокус. Рецимо, код етно-таблице би се мењали грб и назив испод њега, код „обичних“ би се мењали регистарски бројеви и називи општина… Мислим да би људи били поносни да имају такве таблице на колима – сматра Петар и додаје да су му овде инспирација биле америчке таблице „али уз европске стандарде, тако да могу бити и лепе и функционалне“.
Многи сматрају да би надлежни требало да га контактирају, можда и запосле, али то се није догодило.
– То не значи да ћу стати. Ја сам се потрудио да се мој таленат спозна. На мени је да гурам идеје, верујем да ће бити примећено. Волео бих да се бавим таквим пројектима, знајући да сам својим талентом оставио траг у српској култури, на овај или онај начин – каже пун наде.
Узор му Паја Јовановић
Причајући с Петром више је него очигледно да је одушевљен ликом и делом једног од највећих српских сликара Паје Јовановића и да му је узор.
– Паја Јовановић је апсолутно легенда наше уметности. Кроз своје слике он је Србију представљао Европи. Сликао је европским квалитетом за европске музеје, али је сликао српске мотиве и догађаје, па је тако Србију ближе насликао Европљанима. То донекле покушавам и ја сада, користећи модеран дизајн, а нашу симболику, да покажем да можемо и ми, да могу наше новчанице, таблице и симболика да буду више него на европском нивоу. Томе тежим и у то верујем – каже он.
По његовом мишљену, врло мало људи се бави оваквим пројектима „што је врло жалосно, с обзиром на то да могу имати енорман утицај на ширење националне културе и образовања“.
Девојка драгоцена саветница
Петар живи са пет чланова породице, од којих један, како каже, има четири ноге и воли да једе више него сви остали заједно.
– Врло сам захвалан својој девојци за сву подршку током ових пројеката. Само је она видела радне верзије мојих радова и давала искрен савет, што ми је много значило – истиче.
Ради од 18. године
Факултет није уписао, јер је због финансијске ситуације био принуђен да ради од 18. године. Не жали због тога, јер сматра да је тако научио многе веома битне животне лекције иако није постигао академске резултате као његови вршњаци. Ипак, нада се да ће некада у животу држати факултетску диплому у руци.
Ана Зарић – Вести
Ово су најлепше новчанице које сам видео.