Нишлије живе на рецку

Хиљаде Нишлија преживљава тако што у продавницама храну купује на рецку, уз уписивање дуга у свеску до прве пристигле плате или пензије.

Нишлије се по примањима налазе на 57. месту у Србији са просечном платом испод 40.000 динара. Због све нижег стандарда житеља највећег града на југу Србије овај начин трговања све је израженији у последње три године. Да није рецке, кажу Нишлије, многи би гладовали.

– Шта ћу, син не ради, снаја не ради, имам два унучета и само моју пензију од 20.000 динара. Све је поскупело, цене су отишле доврага. Како преживети другачије од 1. до 31. у месецу? Да ми комшија у драгстору из комшилука не да на рецку, последњих десет дана до пензије, за хлеб не бисмо имали – поверава се Драган Митић.

Скоро да нема драгстора који није принуђен да послује на овај начин, али се многи плаше да говоре о томе, страхујући од инспекције.

Власник два драгстора „Боно“ Драган Китановић нашао је модус да изађе комшијама у сусрет и одобри им рецку, али и да поштује све законске прописе.

– Робу коју дам комшијама на рецку платим из свог џепа. Откуцам рачун и све је по закону, а комшије плаћају када приме плате или пензије после месец дана. Дозвољавам максималну рецку до 1.000 динара како би што више комшија могло да узме намирнице. Имам педесетак људи из комшилука који се на овај начин снабдевају. Толико могу да поднесем финансијски – прича Китановић.

Он примећује да је међу комшијама који узимају на рецку све више оних који су плаћали готовином.

– Најчешће су то људи који су остали без посла, социјални случајеви, пензионери. Узимају се највише хлеб, млеко, саламе, брашно, јаја… Пазаре на вересију неколико дана пре него што се очекују пензије или социјална примања. Излазим људима у сусрет више из солидарности. Како да одбијете комшије који су се нашле у невољи и немају други излаз – вели Китановић.

Нето плате у Нишу 

Град Ниш 39.739*
Општина Медијана 42.060 
Општина Палилула 27.211 
Општина Пантелеј 32.452 
Општина Црвени крст 44.733 
Општина Нишка Бања 32.480 

Анкета: Шта најчешће купујете на вересију?

Милун Петковић: 
Узимам хлеб, млеко, сухомеснату робу… Пензионери смо и супруга и ја. Треба плаћати струју, воду, рачуне… Дођеш у шкрипац хтео или не, мораш да узмеш на вересију.

Стојанка Миловановић:
Пензије мале, деца не раде, морамо да се сналазимо. Само хлеб купујемо, остало узимамо на рецку. Ја примам 16.000 динара, снаја не ради, унук иде у средњу школу

Дагмара Перић:
Половином месеца, када је плата на измаку, почнем да трошим следећу зараду на вересију. Све је поскупело, људи имају све мање пара, већини је ово једини начин да преживе.

Дејан Вукадиновић: 
Много ми значи што ми комшија излази у сусрет. Платим, чим добијем паре. Најчешће узимам млеко, хлеб, маргарин, саламе, шампоне и хемију за кућу, понекад сокове.

Душан Васковић: 
Избегавам записивање, али оно је неизбежно. То су мањи износи до 5.000 динара и углавном се односе на прехрамбену робу. Код нас је пракса да се плата троши унапред.

Мирослав Вулић: 
Избегавам да узимам на рецку, али када се баш деси, трудим се да то буде мали износ и у кратком временском периоду. Обично су то ситнице за дневне потребе.

Бранко Јанаћковић

Фото: К. Каменов

Блиц