„Погледајте, Митровица је била жив град, сад је аветињски град. Ја сам рано јутрос изашао, верујте да се човек плаши да прође улицом“. Тако причају људи у Северној Митровици, дан након убиства Оливера Ивановића.
У Митровицу смо ушли таксијем. Таксиста, Албанац из јужног дела града на Ибру, прича: „Јуче се ето овде догодило убиство. Страшно! Сад треба да нађу ко га је убио и да га одмах обесе. Није важно да ли је Србин или Албанац. Знате, таман почиње нормално и мирно да се живи и онда се деси овако нешто. Страшно! И треба да се уведе тај Специјални суд, да се сви казне. Јер ако се сви не казне, не можемо нормално да живимо.“
А у Северној Митровици, сабласна тишина и мир. Испред зграде странке где је Оливер Ивановић убијен, грађани од јуче пале свеће. Последњи поздрав са суграђанином. Мук, неверица, повремени јецаји. Људи гледају у једну тачку и ћуте.
Мало ко жели да прича са новинарима. Млада Данијела Спасојевић ипак коментарише: „Разочарана сам, ово је тотални крах. Како другачије ово да доживим? Просто не верујем да постоји боље сутра. Он је био визионар. Не видимо перспективу, бар не за нас младе.“
„Овде више нико не може да се осећа безбедно“
Испред зграде странке где се окупила породица Оливера Ивановића, старији господин напушта гужву видно потресен. Син га води под руку. Каже нам да је одлично познавао Ивановића. „Ја сам био професор на факултету, он је био мој студент. Били смо и добри пријатељи. Он је био добар човек, све најбоље што се може рећи о човеку, то се може рећи о њему“, каже професор у пензији Драгослав Елезовић. И додаје: „Из овога се ништа добро не може очекивати. Погледајте, Митровица је била жив град, сад је постала аветињски град. Ја сам рано јутрос изашао, верујте да се човек плаши сад да прође улицом Митровице, а камо ли шта друго. И ја и сви Срби осећамо да смо изгубили великог човека кога, ја мислим, не само народ на Косову, него и у Србији, док смо живи треба да жалимо. Штета, то је једна личност, ја мислим ретко рођена на овом простору. Знао је сваки ред, за све је био. И да га овако мучки убију, то је заиста велика срамота. Требало би наша држава под хитно да преузме било какве мере да се нађу зликовци и казне драстично.“
Косово Митровица – Таусенде Менсцхен ауф ден Страßен зеиген Респект гегенüбер дем ермордетен Политикер Оливер Ивановиц
Опело Оливеру Ивановићу служио је владика Теодосије
Километарска река људи заузела је улице Митровице да последњи пут шетњом кроз град ода почаст лидеру СДП. Док колона пролази улицама града, са стране стоје скрушени мушкарци и жене, читаве породице. Погледом прате посмртну поворку. Људи провирују кроз врата продавница, са прозора стамбених зграда. И све се одвија у тишини.
Само понеки старији грађани Северне Митровице спремни су да поделе са нама шта осећају. Седамдесетосмогодишњи Пантелија Божовић каже да је ово „најтежи бол, и за сваког Србина, и за сваког урачунљивог и објективног човека. Овде више нико не може да се осећа безбедним. Откако живим, свега и свачега је било овде. Тешкоће његове… Доказали смо данас да је народни човек. Нама који смо остали, биће нам у срцима. Неко му је узео живот, тај нека дочека од бога… А ми, трпећемо док смо живи.“
Лидер Српског покрета отпора Момчило Трајковић, приликом последњег одавања почасти убијеном Ивановићу, оцењује да је то убиство велика трагедија, како за породицу, тако и за српски народ на Косову.
Момчило Трајковић: Остајемо дужни да наставимо оно о чему смо разговарали
„Морам да кажем да сам последњи пут с њим пре једно месец дана разговарао. А разговарали смо о томе да је тренутак да се на Косову и Метохији направи аутентична српско-косовско-метохијска политика, која најбоље разуме овај проблем и која треба да буде део стратегије политике Србије. На жалост, то до сада нико није разумео, остајемо дужни да наставимо оно о чему смо разговарали. И сигуран сам да ће после ликвидације и после овако великог губитка многи који су се овде успавали морати да се пробуде, да скрену пажњу читавој јавности о чему се овде заправо ради и како ћемо даље да решавамо. Ја сам дубоко потресен и овде сам најискреније изјавио саучешће. Осећам огроман губитак, као да ми је неко најмилији отишао.“
Ковчег са телом Оливера Ивановића испраћен је за Београд. Биће сахрањен у четвртак у Алеји заслужних грађана.
Дојче веле
