Београд – Излазак опозиције у две колоне више је одлука изнуђена чињеницом о немогућности прављења заједничког договора, него што су странке стратешки размишљале.
Према писању медија, воде се разговори о заједничком наступу Демократске странке (ДС) Драгана Шутановца, Социјалдемократске партије Србије (СДС) Бориса Тадића, Заједно за Србију Душана Петровића и Покрета слободних грађана (ПСГ) Саше Јанковића.
Ове странке имају много тога заједничког, деле исте вредности и исте погледе на свет. Другу колону чиниле би странке и покрети десне оријентације.
„Доста је било“ (ДЈБ) Саше Радуловића на београдске изборе изаћи ће самостално, али како наводе лидери ове странке, она остаје отворена за даље преговоре о заједничком наступу. И из групације окупљене око Вука Јеремића, чија је странка у оснивању, такође наводе да се залажу за што ширу опозициону коалицију на београдским изборима.
Излазак опозиције у две колоне више је одлука изнуђена чињеницом о немогућности прављења заједничког договора, него што су странке стратешки размишљале, каже Бојан Клачар извршни директор ЦЕСИД-а.
Ипак, Клачар сматра да је за опозицију боље да на изборе изађе у две колоне. Прво, каже он, било би немогуће направити широку коалицију тако различитих странака.
„Чак и када би се направила та коалиција, ми бисмо имали коалицију од више од десет странака од којих ниједна или евентуално једна има рејтинг већи од десет одсто. Било би немогуће да функционише, с обзиром да постоје објективне политичке разлике и да постоји нека врста нарцизма малих разлика“, каже Клачар.
Због тога је боље правити стратешке и програмске коалиције где грађанима није потребно превише објашњавати разлоге за сарадњу, додаје он.
Изласком у две колоне, према Клачаровим речима, опозиција би показала да има план и понуду за бираче.
„Бирачима ће бити пренета порука да су се договорили да не могу заједно да наступе, али да макар могу да направе неке друге врсте коалиција које могу да буду много боље него да се ишло на једну вештачку велику коалицију“, каже Клачар.
Међутим, Клачар се пита хоће ли тренутна констелација снага на српској опозиционој сцени опстати. Такође, он помиње и неколико актера који нису у фокусу — Александра Шапића, покрет „Не давимо Београд“, Бели Прелетачевић, уз могућу кандидатуру Драгана Ђиласа.
„Када говоримо о ове две колоне, заправо не говоримо о читавој опозиционој сцени и врло је вероватно да ће осим те две колоне бити минимум три, а можда и четири политичке организације које ће се борити за гласове Београда. Међу свима њима има и те како много истих циљних група којима се обраћају“, каже он.
Александар Шапић и Драган Ђилас могу да узимају гласове и са грађанске и са десне опције, док Бели Прелетачевић и „Не давимо Београд“ директно узимају гласове левој или грађанској страни, закључује Клачар.
Никола Јоксимовић, Спутник.рс