СРБИЈА ни ове године неће искористити своју највећу развојну шансу – пољопривреду. Уместо улагања у ову најпотентнију привредну грану, овогодишњи пољопривредни буџет је нижи за десет одсто. Смањење аграрне касе за 4,9 милијарди динара, већини пољопривредника донеће мања улагања у производњу, а самим тим и ниже приносе. Ни стручњаци нису одушевљени овим потезом. Како кажу, ово не сме никако бити нова аграрна политика државе, већ новонасталу ситуацију сматрају као привремено решење. У супротном, доћи ће до пропасти, већ уништене, пољопривреде у Србији.
– Аграрни буџет, уместо да буде развојни, постао је социјална категорија – огорчен је Војислав Малешев, ратар из Каћа. – Субвенције, које су “сведене” на само 20 хектара у власништву, практично ће искористити само они који се пољопривредом и не баве. О недоследности, уместо сигурности, када су у питању државна давања, не треба ни да говорим. Наши пољопривредници неће моћи да издрже тржишну утакмицу чак ни са колегама из окружења. О развијеним земљама не треба ни да говоримо.
Ништа ведрију прогнозу нема ни власник фарме музних крава Мирослав Катић, из Стапара. И он је разочаран умањењем буџета, јер ће му повећање обима производње млека остати само пусти сан.
– И до сад је било тешко да се издржи, а сада, не смем ни да помишљам како ће бити – прича Катић. – Субвенције ће, како ствари стоје, добити мали број правих ратара. Млеко ће долазити из ЕУ, па ми млекари немамо чему добром да се надамо.
Не надају се бољем сутра ни домаћи агроекономисти. На смањење буџета гледају како на изнуђену меру.
БРОЈКЕ
* 4,9 Милијарди динара мањи аграрни буџет
* 10 Одсто умањење у односу на лане
* 2 Хектара држава сунбвенционише
– Не верујем да је нова аграрна политика на помолу овим самањивањем буџета – објашњава Милан Простран, агроекономиста. – Нико није срећан, а нарочито не ми који се овим бавимо и заговарамо да буџет мора бити и већи. Нама је потребно најмање милијарду евра у државној каси за аграр, да бисмо озбиљније радили на инвестицијама у пољопривреди. Са парама за следећу гоидну пољопривреда неће почети да се развија.
Како каже Простран, прети нам и велика најезда пољопривредних производа из ЕУ, а са овим буџетом, и са смањивањем, никада нећемо наше пољопривреднике помоћи.
– Држава треба да заштити своје произвођаче – категоричан је Простран. – Буџет за наредну годину не води ка успостављању конкурентности. Не би смела да се прави ни дискриминација међу пољопривредним призвођачима. То значи да морамо да подржимо оне сељаке који обрађују и више од 20 хектара земље. И сточарство нам је на критичној тачки, нарочито ће бити под ударом конкуренције ЕУ. Не можете бити конкурентни ако не улажете у земљиште, опрему и квалитетније расе стоке.
ТЕШКО И ВИНОГРАДАРИМА
ВИНАР и виноградар Милан Косовић из Сремских Карловаца, каже да је и пре овог смањења буџета, “дигао руке” од помоћи државе.
– Када сам дизао млади виноград, надао сам се да ћу добити субвенције за тај посао – прича Косовић. – Прикупио сам документацију, и испоставило се да сам одбијен јер сам био искрен. Да сам навео како сам виноград садио у јесен, а не у пролеће, субвенцију би добио. Овако сам ускраћен. Од тада, једноставно, не надам се некој помоћи државе.
Новости
