Ах, та руска пропаганда… Шта ли ће следеће смислити? Да су Американци сами себе хаковали? Ма хајте молим вас! Баш су немаштовити, ти Руси…
А шта ако то тврде Американци? Шта ћемо онда? Међутим, управо се то десило. И то на 8. март. Који би се ове године вероватно огадио већини планете да је Хилари победила. Срећом није. Уместо тога, свет је добио поклон. Односно поклончић, шошто су сви мејнстрим медији још увек под заветом ћутања око овог сензационалног открића.
Наиме, гостујући тог дана у емисији Шона Хенитија на америчкој ТВ мрежи Фокс, пензионисани амерички војни обавештајац, потпуковник Тони Шејфер, дословце је изјавио следеће:
Шејфер: „ATP2829, она наводно руска алатка коју смо користили за хаковање Демократског националног комитета? Шоне, то смо ми урадили. Не ја, него наши момци. Бивши припадници НСА (америчке Агенције за националну безбедност – прим. аут.), пензионисани обавештајни официри су користили те алатке да би ту упали и пустили информације у јавност. То је оно о чему Демократе не желе да причају, јер се не уклапа у њихов наратив“.
Хенити: „То знате као чињеницу? Ви знате да су то Демократе урадиле, или да су то урадили бивши оперативци користећи малвер, да су оставили руске отиске како би изгледало да су то били Руси? Другим речима, хоћете да ми кажете да је цела прича о Русима о којој медији већ месецима трубе – да су то у ствари учинили наши људи, а да су само оставили руске отиске?“
Шејфер: „Тачно. Немам доказе, али то је оно што сам чуо. Ако кренете да разговарате са људима који су унутра, докази не говоре да су то урадили Руси већ да су коришћене руске алатке. Забринути Американци којима је било доста работа Клинтонових, мислим да су они ти који су тамо упали и изнели информације и дали их Викиликсу. Узгред, поменуо сам то другим новинарима, али они изгледа нису заинтересовани да то провере јер се не уклапа у њихов наратив.“
Док је Шејфер говорио, други гост, легенда НСА Бил Бини, заправо творац њиховог система глобалног надзора, који је напустио агенцију када је схватио да она прислушкује цивиле и масовно крши устав и грађанска права, и постао један од најпознатијих америчких узбуњивача – само је климао главом, уз скоро покајнички осмех на лицу.
Емисија је иначе била посвећена управо Викиликсовом објављивању скоро 9.000 докумената ЦИА, из којих се између осталог види да агенција поседује ту способност – да хакује све могуће уређаје, а онда остави иза себе туђе „отиске“, како би заварала траг. Између осталог – и руске.
Има их који ће, наравно, рећи – па можда су Руси платили и ову двојицу америчких врхунских обавештајаца, можда су наручили емисију од Хенитија, а заузврат му дали једну од Јукосових сибирских бушотина, можда су поклонили власнику Фокса део Сибира величине Француске… Међутим, ово није први пут да се оваква тврдња чује.
Још средином децембра је Крег Мареј, бивши британски амбасадор у Узбекистану за британски „Дејли мејл“ изјавио да је читава прича око руског хаковања Демократске партије „тешка неистина“, и да је он лично отишао у Вашингтон да преузме податке о Хилари и њеном штабу:
„Ниједан од тих података није потекао од Русије. Мој извор имао је легалан приступ документима. Подаци су дошли изнутра, а не захваљујући хакерима страних сила… Особа са којом сам се срео није била мој извор, већ посредник. Информације сам добио од чланова Демократске партије САД, који су били згађени корупцијом у коју су огрезли Хилари Клинтон и њена фондација, као и начином на који је минирана кампања Бернија Сандерса… Није јасно откуд је ЦИА добила идеју да су Руси хаковали изборни штаб, кад су и сами свесни да се тако нешто није догодило.“
А ако ово није довољно, још пре избора, 1. новембра 2016, бивши заменик помоћника државног секретара САД за време три америчке администрације – Никсонове, Картерове и Реганове, човек који је један од твораца израелско-египатског споразума из Кемп Дејвида, али и један од највећих стручњака ЦИА за психолошко ратовање, Стив Печеник, објавио је видео (кога је до сад видело више од 3 милиона људи) у којем је најавио да су патриотски делови америчке обавештајне заједнице, у чије име говори, покренули „контра-пуч“, као одговор на „пуч“ који су Клинтонови извршили у Белој кући путем корупције и криминала, и да ће с њима почети да се обрачунавају управо преко Џулиана Асанжа и Викиликса како би „зауставили њихово преузимање моћи која им не припада“. Ако је то тада могло да звучи као празна претња или пословнична „теорија завере“, после пораза Хилари – којег је Печеник још тад најавио, као и после изјава Марија, Шејфера и Бинија – то свакако више није.
Руси су испали у свему овоме нека врста „колатералне штете“, згодни „лоши момци“ на које се увек могу налепити одговарајуће екикете. А заправо се преко Руса, односно махањем непостојећом „руском опасношћу“, амерички неолибкон глобалисти обрачунавају са „националистима“ и традиционалистима. И то не само у Америци. Исто чине и њихови идеолошко-окултистички сродници у Бриселу, Берлину, Паризу и Лондону. Што је, иначе, напредна фаза глобалног обрачуна који је кренуо са немилосрдном сатанизацијом Срба 1990-их.
Али су сада улози неупоредиво већи. У својој борби за превласт, неолибкон глобалисти су подигли напетост између великих нуклеарних сила на нивое који нису виђени ни током Хладног рата. И, заправо, победа у информативном рату, раскринкавање њихових лажи, постаје императив од чијег исхода буквално зависи глобални мир. Зато толико панични страх од руских и других алтернативних медија. И зато се треба још јаче борити.
И на земљи, као и на небу, само Истина ће нас ослободити.
Александар Павић, Фонд стратешке културе
