Оранице у Србији, иако спадају међу најквалитетније у Европи, продају се за мале паре. У Банату хектар 2.000 евра, у Бачкој 8.000, а у близини Београда до 10.000 евра
СРБИЈА се може похвалити квалитетом својих ораница. Најплоднија житница Европе, међутим, даје далеко мање приносе од поснијих бразди. Док ми по хектару добијемо око 3,5 тоне пшенице, Холанђанин пожње три пута више. А само за коју годину странци ће стећи право да равноправно купују пољопривредно земљиште Србије. И то, ако је судити по важећим ценовницима, за упола мање пара.
Србија има 4.218.000 хектара обрадивих површина. То је око пола хектара по сваком становнику. Држава и предузећа су власници десетине обрадивих површина, а све остало је у рукама фармера. Они, међутим, по правилу газдују “мрвицама”. Чак 60 одсто власника земље поседује до три хектара, а свега 0,5 одсто има посед већи од 20 хектара. А цене су још далеко од европског просека.
– У Војводини, најјефтинија је земља у Банату. Хектар се може купити за 2.000 евра – каже Недељко Малиновић, директор агенције “Легат”.
РОКОВИ СТРАНЦИ данас не могу званично да купе пољопривредно земљиште у Србији. Може само фирма регистрована овде, која је тако домаћа. Продаја без ограничења заживеће четири године по ратификацији прелазног трговинског споразума. А остало је још само једна држава да га потврди. Значи да би време могло ускоро да почне да тече. Хрватска се изборила да на тржиште изађе 15 година по добијању статуса кандидата за ЕУ. Продају су одложиле и Бугарска, Румунија и Мађарска.
– У Бачкој је хектар око 8.000 евра, а у Срему, због близине Београда од 8.000 до 10.000 евра. Недалеко од индустријских зона, хектар је скупљи, јер се очекује да ће бити преименован у индустријско. Странци се интересују за цене земљишта, али их занимају велике парцеле, не испод 1.000 хектара. Мислим да треба дозволити странцима да купују земљу, али држава мора да ограничи површину. Иначе, један шеик за милијарду евра може да купи пола Војводине.
С друге стране, просечна цена хектара у Европској унији је 20.000 евра. Али, иду и до 100.000 евра. Што има мање земље, цена је већа, па је најскупља ораница у Холандији. Хектар се цени и 75.000 евра. А по квалитету, кажу стручњаци, тешко се може мерити са српском.
– Држава не води рачуна о земљи и тако је годинама – каже професор Александар Ђорђевић са Пољопривредног факултета у Београду. – Србија има 1,5 милиона најквалитетније земље у Европи, па и свету. То је чернозем, идеална земља за житницу. Имамо и око милион хектара гајњаче, која је најпогоднија за воћарско-виноградарску производњу. У Србији је неопходно структуру пољопривредне производње прилагодити типу земље и климатским условима. Држава мора да заврши стратегију развоја пољопривредног земљишта, која би требало да буде једноставна. Такође, требало би испитати тржиште и тако усмеравати производњу.
Новости
