Њујорк тајмс: Како се Косово претворило у плодно тло за Исламску државу

Есктремистички клерици и тајна друштва финансирана од Саудијаца и других трансформисали су некада толерантно муслиманско друштво у извориште екстремизма

(Њујорк тајмс, 21. 5. 2016)

Приштина, Косово[1] – Сваког петка, свега неколико метара од статуе Била Клинтона са руком испруженом у весели поздрав, неколико стотина младих мушкараца са брадама изводи јавну молитву клањањем испред импровизоване џамије у некадашњој продавници манастира.

Ова џамија је један од грађевина изграђена новцем саудијске владе. Из ње се, окривљују неки, шири вехабизам – конзервативна идеологија доминантна у Саудијској Арабији – седамнаест година након што је интервенцијом предвођеном Сједињеним Америчким Државама Косово истргнуто од српске доминације[2].

Од тада – већим делом времена под оком америчких званичника – саудијски новац и утицај преобратили су некада толерантно муслиманско друштво на рубу Европе у извориште муслиманских екстремиста и резервоар џихадиста.

Косово је сада суочено, попут других делова Европе, са отвореном претњом радикалног ислама. Током претходне две године, полиција је идентификовала 314 косовских Албанаца – укључујући двојицу бомбаша-самоубица, 44 жене и 28 деце – који су отишли у иностранство како би се прикључили Исламској држави. То је највећи број по глави становника у Европи.

Они су радикализовани и регрутовани, како наводе косовски званичници, уз помоћ група екстремистичких клерика и тајних удружења која финансирају Саудијска Арабија и друге конзервативне арапске државе користећи се опскурном, сложеном мрежом добротворних друштава, приватних донатора и владиних министарстава.

„Они промовишу политички ислам“, наводи Фатош Макољи, директор косовске противтерористичке полиције. „Они троше доста новца да би раширили ту идеју кроз различите програме, углавном са младим, рањивим људима, а доносе и много вехабистичке или салафистичке литературе. Они доводе ове људе у близину радикалном политичком исламу, што резултира њиховом радикализацијом.

Након двогодишње истраге, полиција је оптужила 67 људи, ухапсила 14 имама и угасила 19 муслиманских организација за противуставно деловање, распиривање мржње и регрутовања за тероризам. Најновије казне, које укључују десетогодишњу затворску казну, изречене су у петак.

Ово је изненађујући преокрет за земљу од 1,8 милиона становника која је донедавно била међу муслиманским друштвима са најизраженијим проамеричким сентиментом на свету. Американци су дочекивани као ослободиоци након што су предводили вишемесечно НАТО бомбардовање 1999. године које је резултирало отцепљењем Косова.[3]

На Косову се сада налази преко 800 џамија, од којих је 240 изграђено после рата и које су неретко оптужују да индоктринирају нову генерацију вехабиста. Оне су део онога што умерени имами и званичници описују као намерну, дугорочну стратегију Саудијске Арабије да преобликује ислам по свом обличју,не само на Косову већ и широм света.

Саудијске дипломатске депеше које је објавио Викиликс 2015. године разоткривају систем за финансирање џамија, муслиманских центара и клерика које су образовали Саудијци који се протеже у Азији, Африци и Европи. Само у Њу Делхију, 140 муслиманских проповедника набројано је на платном списку саудијског конзулата.

Широм Косова, породице се боре са последицама година прозеелитског рада проповедника које су Саудијци припремили. Неке ћерке одбијају да се рукују или разговарају са мушким рођацима. Неки синови су отишли у џихад. Припадници верских патрола прете да ће починити или су већ починили акте насиља против академских грађана, новинара и политичара.

Балкан, аномалија у европском историјском развоју, још треба да се опоравља од етничких ратова из 90-их година 20. века. Али је сада заражен новом нетолеранцијом, упозоравају умерени имами и званичници из овог региона.

Како је Косово и сама природа његовог друштва фундаментално преображени је приповест о неколико деценија глобалне амбиције Саудијске Арабије да прошири тврду линију своје верзије ислама – обилато финансирано и широко примењену.

Мисионари долазе

Након завршетка рата 1999. Идриз Билаљи, имам централне џамије у Подујеву био је спреман да прихвати помоћ ма одакле она долазила.

Подујево, дом око 90.000 људи на североисточном Косову, било је умерено напредни градић са средњим школама и малом привредом у области која се углавном састојала од пољопривредних добара и шума. Било је познато по својој снажној муслиманској традицији иако се налазило у земљи где су људи често површно схватали своју верску припадност.

Након деценија комунистичке власти када је Косово било део Југославије, мушкарци и жене су се слободно дружили, школе су биле за оба пола, а девојке су ретко носиле свој вео. Међутим, српске паравојне снаге су спалиле 218 џамија као део рата против етничких Албанаца на Косову који су 95% муслимани. Билаљију је била потребна помоћ у обнови.[4]

Када су се двојица имама у тридесетим годинама, Фадиљ Муслиу и Фадиљ Согојева, након студија у Саудијској Арабији, појавили после рата са новцем да организују летње верске курсеве, господин Билаљи се сложио да помогне.

Ови имами су били само двојица од око 200 косовских Албанаца[5] који су искористили могућност да добију стипендије како би изучавали ислам у Саудијској Арабији. Многи су се попут њих вратили испуњени мисионарским жаром.

Убрзо су, под утицајем Муслија, ученици почели да усвајају ригидан начин молитве, стран умереним муслиманским традицијама карактеристичним за овај део Европе. Билаљи је препознао овај утицај и почео је да буде забринут.

„То вехабизам долази у наше друштво“, изјавио је педесетдвогодишњи Билаљи у недавном интервјуу.

Билаљи се образовао на Универзитету у Медини у Саудијској Арабији позних осамдесетих година. Још као студента један професор са Косова га је упозоравао да се пази културних разлика вехабизма. Разумео је да је у току прозелитска кампања, коју предводе Саудијци.

„Прва ствар који вехабије раде је да привуку чланове наше групе, који разумеју ислам на начин карактеристичан за ово поднебље а затим покушавају да их придобију за њихово разумевање“, наводи Билаљи. „Након што одвоје некога од традиционалне конгрегације започињу бомбардовање радикалним мислима и идејама.“

„Главни циљ њихове активности је да развију сукоб између људи“, рекао је, „Они прво стварају поделу, потом мржњу да би се на крају десило оно што се дешава у арапским државама, где се воде ратови због супротстављених идеја.“

Од самог почетка, новопридошли клерици су настојали да преузму Исламску заједницу Косова, организацију која генерацијама баштини традиције толерантног ислама који је карактеристичан за овај регион, наводе становници градића као и званичници.

Муслимани на Косову, које је било део Османског царства током 500 година, прате ханафитску школу ислама, традиционално либералну опцију која прихвата остале религије.

Широм земље, новоодгојени радикални проповедници бораве у оближњим џамијама, често подигнутим саудијским новцем.

У неким случајевима, грађевине старе више векова се уништавају, укључујући и историјску библиотеку у Ђаковици и неколико џамија старих и по 400 година, као и друга светилишта, гробља, дервишке насеобине – пошто се све ово сматра за идолатрију према вехабијском учењу.

У основи, проповедници образовани у Саудијској Арабији пропагирају елементне вехабијског учења: надмоћ шеријатског права, као и идеје о насилном џихаду и текфаризму, који одобрава убијање муслимана који се сматрају јеретицима зато што се не придржавају ове верзије ислама.

Добротворне организације које спонзорише Саудијска Арабија често дају плате и плаћају друге трошкове, финансирају курсеве о религији као и часове енглеског језика и рачунара, наводе умерени имами и истражитељи.

Али ова добротворна помоћ често је повезана са различитим условљавањима. Породице добијају месечно издржавање под условом да долазе на проповеди у џамију и да жене и девојке нове вео, објашњавају активисти за људска права.

„Људи живе у толикој оскудици, да нема готово никог ко се није придружио“, подсећа Ајнишах Халими, политичар који је предводио кампању за протеривање радикалног албанског имама након што се више породица пожалило на злостављање.

Претња се појачава

Свега неколико година по окончању рата, старија генерација традиционалних клерика се суочила са агресивношћу младих вехабија.

Парадоксално, један од градова где су се развиле најснажније тензије било је Гњилане, град од око 90.000 становника у источном Косову, где је било стационирано 7.000 припадника америчких снага које су биле део миротворних снага Уједињених Нација стационираних у бази Бондстил.

„Дошли су доносећи помоћ“, наводи умерени имам из Гњилана, Енвер Реџепи, коментаришући арапска добротворна друштва. „Али су притом имали задње намере друге природе, и тако се исламистичка религија прелила у ово подручје.“

Једном приликом 2004. године, подсећа се, напао га је један од најагресивнијих младих вехабија, Зекирја Казими, некадашњи студент медресе у својим деведесетим годинама.

Унутар своје џамије, Реџепи је дуго држао албанску заставу. У њеном средишту је двоглави орао, популаран симбол међу косовским Албанцима.

Али према строгим муслиманским фундаменталистима приказивање било ког живог бића сматра се за идолатрију. Казими је уклонио заставу. Потом ју је Реџепи вратио.

Реџепи се присећа да му је Казими тада у бесу рекао да неће моћи дуго овако.

Свега неколико дана након тога Реџепи је отет и брутално пребијен од стране маскираних особа у шуми изнад Гњилана. Он је оптужио Казимија да стоји иза овог напада, али полицијска истрага није дала никакве резултате.

Десет година касније, 2014, након што су се двојица косовских Албанаца разнела у самоубилачким бомбашким нападима у Ираку и Турској, истражитељи су отпочели опсежну акцију да открију изворе муслиманског радикализма. Казими је ухапшен кријући се у гореспоменутим шумама. У петак га је суд осудио на десетогодишњу затворску казну након што је оптужен за подстрекивање мржње и регрутовање за терористичке организације.

Пре него што је ухапшен Казими је остварио знатан утицај, у оквиру онога што истражитељи означавају као екстремистичку мрежу са базом у Египту под патронатом Саудијаца и других заливских држава.

До половине 2000-их саудијски новац и проповедници образовани у Саудијској Арабији већ су остварили приличан утицај у Исламској заједници на Косову. Према речима критичара ове организације њен врх је мирно пропратио кретање у правцу конзервативног ислама.

Казими је прво службовао у једној сеоској џамији да би потом прешао у џамију Ел-Кудс на периферији Гњилана. Свега неколицина може да му се супростави – то не може чак ни Мустафа Бајрами, његов некадашњи учитељ, који је изабран на чело Исламске заједнице у Гњилану 2012. године.

Бајрами потиче из истакнуте религиозне породице – његов отац је био први главни муфтија у Југославији током комунистичке владавине. Стекао је докторат из исламских студија. Ипак, сећа се кад су ученици почели да се буне против њега кад год је говорио против вехабизма.

Убрзо је схватио да ученици усвајају уверења која се разликују од традиционално умереног програма на предавањима неколико радикалних имама после часова. Због тога је забранио коришћење џамије после званичног времена за молитву.

Напетост је само расла. Приметио је омаловажавајуће гестове у заједници током његових проповеди, или псовање његове жене, или добацивање да је „апостата“ или „неверник“ у пролазу.

У самом месту, Казимијев утицај је почео да узнемирава становнике који су затражили његово уклањање након што је забранио девојчицама и дечацима да се рукују. Међутим, у Гњилану он и даље привлачи десетине људи на часове које одржава после редовне наставе.

Бајрами је у интервјуу истакао како се многи у потпуности носе лекцијама које су чули од Зекирје Казимија. „Сто посто, у идеолошком смислу“, подвукао је.

Ширење екстремизма

Током времена, имами образовани у Саудијској Арабији, проширили су свој рад.

До 2004. господин Муслиу, један од студената мастер студија из Подујева који су студирали у Саудијској Арабији, дипломирао је и постао имам џамије у главном граду покрајине, Приштини.

У Подујеву, он је основао локалну добротворну организацију названу Девотшмерија, или Посвећеност, која даје часове веронауке и нуди социјалну помоћ за жене, сирочад и сиромашне. Основала ју је Ал Вакф ал Ислами, саудијска организација која је била међу 19 оних које су затворили истражитељи.

На чело ове организације Муслиу је поставио свог рођака Џетмира Рахманија.

„Онда сам знао да је започето нешто што неће донети никаквог добра“, рекао је господин Билаљи, умерени свештеник који је почео да подучава са њим. Године 2004. они су већ имали језгро од 20 вехабија.

„То је био само почетак“, рекао је Билаљи. „Брзо су почели да се умножавају.“

Билаљи је почео оштру кампању против ширења неодобрених џамија и вехабијског учења. Године 2008. изабран је на чело Исламске заједнице за Подујево и институционализовао је часове веронауке за жене, како би осујетио утицај организације Девотшмерија.

Када се видело да успева да осујети екстремисте Билаљи је примао претње смрћу, међу њима и поруку остављену у кутију за прилоге у џамији. Анонимним телефонским позивом му је поручивано да ће он и његова породица нестати.

„Свакога ко би им се супротстављао они би видели као непријатеља“, изјавио је Билаљи.

Он се жалио вођству Исламске заједнице на Косову. Али је оно већ тада било под снажним утицајем спонзора из заливских држава па је према његовим речима добио врло млаку подршку.

Када је заједно са умереним истомишљеницима формирао једну заједницу Исламска заједница Косова га је уклонила са његовог положаја. Његов наследник, Беким Јашари, такође незадовољан саудијским утицајем наставио је да се бори.

„Провео сам десет година у арапским државама и специјализовао сам се за питања секташких подела у оквиру ислама“, изјавио је Јашари. „Веома је важно зауставити арапско секташтво да се установи на Косову.“

Јашари је имао неколико мањих успеха. Зауставио је имама Согојева, образованог у Саудијској Арабији да отвори нову џамију и зауставио је исплату 20.000 евра, што је око 22.400 долара, намењених њему од саудијске добротворне организације Ал Вакф ал Ислами.

Он је такође покренуо вебсајт, „Говори сад“, којим је хтео да контрира вехабијском утицају. И поред тога вехабијски проповедници су га толико узнемиравали да никада није дозвољавао свом деветнаестогодишњем сину да се сам моли у џамији.

Радикални имами Муслио и Согојева и даље проповедају у Приштини, где на молитвеним окупљањима привлаче групе младих људи који непријатељски посматрају стране репортере.

Согојева је обучен у традиционалну одежњу и са уобичајном имамском капом, али његова новоизграђена џамија је модерна вишеспратница која штрчи у окружењу. Он засипа своју заједницу брзо изговарајући списак онога што треба и што не треба радити на проповеди одржаној у петак .

Овим имамима не недостаје новца.

У интервјуу господин Муслиу инсистира да се финансира локалним донацијама, али потврђује да је примао саудијска средства за раније одржаване часове веронауке.

Ова учења, наводи, нису супротстављена исламским традицијама на Косову. Повећана религиозност међу младина је природна последица након што је Косово стекло своју слободу, изјавио је.

„Они који нису верници и не читају довољно, помало су изненађени“, изјавио је. „Али ми смо усаглашени са другим имамима, и све што радимо је у складу са исламом.“

Помаци ка тероризму

Утицај радикалних клерика досегао је врхунац током рата у Сирији, када су почели надахнуто да проповедају о врлинама џихада и користе говоре на радио станицама и телевизији како би позивали младе људе да се прикључе борби.

Казими, који је добио десетогодишњу затворску казну, чак је организовао и летњи камп за своје младе следбенике.

„Обавеза је сваког муслимана да учествује у џихаду“, стоји у једном његовом обраћању емитованом преко видео траке. „Пророк Мухамед је рекао да ако неко има могућност да учествује у џихаду и то не учини, умреће са великим гресима.“

„Крв неверника је најбоље пиће за нас муслимане,“ рекао је у једном другом снимку.

Међу његовим регрутима, наводе истражитељи, била су тројица цивила запослена у америчким компанијама које раде у бази Бондстил, у којој су стациониране америчке трупе. Међу њима је и Лавдрим Мухачери, један од  вођа у Исламској држави кога је филмска трака забележила како ликвидира човека у Сирији ракетом из ручног лансера.

Након самоубилачких бомбашких напада, власти су истрагом утврдиле да саудијска добротворна организација Ал Вакф ал Ислами подржава групе осниване од проповедника као што је Казими у готово сваком већем месту.

Ал Вакф ал Ислами основана је на Балкану 1989. године. Највећи део средстава за њен рад долази из Саудијске Арабије, Катара, Кувајта и Бахреина, наводе истражитељи са Косова у недавном интервјуу. Необјашњиве рупе у њиховом књиговодству указују да је група тајно финансирала свештенике који су радикализовали младе људе.

Истражитељи из Финансијске истражне јединице на Косову открили су да је Ал Вакф ал Ислами, која има једну канцеларију у центру Приштине и дванаест запослених, располагала са 10 милиона евра између 2000. и 2012. године. Оскудна финансијска документација онемогућава да се објасни већи део ових трошкова.

Више од милион евра потрошено је да зграде џамија. Али један и по пут већа количина новца је дистрибуирана кроз необележене готовинске трансакције, које су могле да се искористе зарад богаћења запослених, наводе истражитељи.

Свега седам посто буџета је потрошено на збрињавање сирочади, што је званична мисија организације.

У лето 2014. полиција је укинула Ал Вакф ал Ислами, заједно са 12 других исламских добротворних организација, и похапсила је 40 људи.

Централе организације у Саудијској Арабији и Холандији су од тада промениле име у Ал Вакф, по свој прилици желећи да се дистанцирају од деловања на Балкану.

Упитан у телефонском интервјуу о овим оптужбама, Насер ал Даманхури, директор Ал Вакфа у Холандији, изјавио је да нема непосредна сазнања о деловању групе на Косову или на Балкану.

„Наша организација никада није подржавала екстремизам“, изјавио је Даманхури. „Познајем је од 1989. године. Придружио сам им се пре три године. Одувек је била реч о умереној групи.“

Занемарена упозорења

Зашто  власти у Приштини – као и званичници САД и Уједињених Нација – нису раније деловале како би предупредиле ширење екстремизма је питање о коме се нашироко дискутује.

Већ 2004. године, ондашњи премијер Бајрам Реџепи, покушао је да уведе закон којим би се забраниле екстремистичке групе. Али, како је изјавио у недавном интервјуу у његовом дому на северу Косова, европски званичници су му рекли како би ово било кршење слободе вероисповести.

„То није било у њиховом интересу, нису желели да провоцирају поједине муслиманске државе“, наводи Реџепи. „Оно једноставно ништа нису урадили.“

Међутим, нису сви били несвесни ове опасности.

На састанку 2003. године, Ричард Холбрук, раније специјални опонумоћеник Сједињених Држава на Балкану, упозоравао је лидере косовских Албанаца да не сарађују са саудијски Заједничким комитетом за обнову Косова, кровном организацијом саудијских добротворних друштава чије се име и даље налази на многим џамијама изграђеним после рата, заједно са именом некадашњег саудијског министра унутрашњих послова принцем Наифом бин Абдул-Азизијем.

Годину дана касније, ова организација је била међу неколико саудијских организација које су угашене на Косову пошто су оптужене за везе са Ал Каидом. Друга је била Ал-Харамаин који је 2004. Министарство финансија Сједињених Држава означило као повезану са тероризмом.

Иако су неке организације угашене друге су наставиле са својим радом. Људи и опрема из Ал-Харамаина су пребачени у Ал Вакф ал Ислами, изјавили су умерени имами упознати са њиховим активностима.

Изгледа да је последњих година Саудијска Арабија умањила своју помоћ за Косову. Подаци Централне банке на Косову показују да су грантови из Саудијске Арабије износили 100.000 евра годишње у последњих пет година.

Сада новац из Кувајта, Катара и Уједињених Арапских Емирата – из сваке земље по око милион евра годишње – има улогу да финансира пропагирање екстремистичке муслиманске струје. Средства долазе од фондација или појединаца, понекад од министарстава за давање помоћи различитих влада, наводе истражитељи.

Али плаћања су често изведена преко других држава како би се прикрило њихово порекло и одредиште, наводе даље. Један трансфер од готово 500.000 евра од неког из Саудијске Арабије је замрзнут пошто је установљено да је намењен тинејџеру са Косова, наводе истражитељи и извештај Стејт департмента.

Ал Каида и друге терористичке организације и даље прикупљају милионе од донатора дубоког џепа и добротворних организација са базом у земљама Залива, навео је Дејвид С. Коен у говору одржаном 2014. на Центру за нову америчку безбедност.

И док Саудијска Арабија чини кораке у правцу сузбијања финансирања Ал Каиде, наклоњени донатори из краљевства и даље финансирају друге терористичке групе, наводи исти званичник.

Данас Исламска заједница Косова је у толикој мери под утицајем богатих арапских донатора да су они поставили радикалне клерике на многа истакнута места, наводе критичари.

Ахмет Садриу, портпарол Исламске заједнице на Косову, наводи да се група држи традиционалног, толерантног облика ислама на Косову. Али све су снажнији гласови који организацију сада сагледавају као корумпирано страним утицајем и новцем.

Скендер Хисени, министар унутрашњих послова у Приштини, каже да је недавно раскринкао неке од истакнутијих верских званичника.

„Рекао сам им да чине велики штету својој земљи“, навео је у интервјуу. „Косово је по дефинцији, у складу са својим Уставом, секуларно друштво. Историјски гледано овде је увек постојала неупитна међуверска толеранција међу овдашњим Албанцима[6] и ми желимо да осигурамо да ситуација и даље остане таква.“

Подељене породице

За неке на Косову, можда је већ сада прекасно.

Породице су се поделиле. Неки од најбољих и најпаметнијих међу косовским Албанцима су ухваћени у замку џихада.

Један од најбољих дипломаца политичких наука са Косова, Алберт Бериша, рекао је да је отишао 2013. године како би помогао устанак против Владе председника Башара ал-Асада. Он је напустио ову авантуру после само две недеље – и навео је како се никада није придружио Исламској држави – али је, за сада неправоснажно осуђен, на три и по године затвора.

Измет Сакики, званичник у премијеровој канцеларији и ратни ветеран, био је скрхан када је сазнао како је његов двадесетодвогодишњи син Вишар, студент права, ухапшен на путу кроз Турску ка Сирији са својом вереницом. Сада посећује свог сина у истом затвору на Косову где је некада био заточен за време српске власти.[7]

У сеоцету Бусавете, у шумовитим брдима источног Косова, удовац Шемсија Малики бори се да објасни како се поделила његова породица. Један од његових синова, Аљехим, 27, повео је своју породицу да се придружи Исламској држави у Сирији.

Нејасно је како је Аљехим радикализован. Пратио је свог деду, образованог да буде имам у Гњилану, и служио је у градској џамији током шест година. Потом је, пре две године, питао свог оца да му помогне да отпутује у Египат на студије.

Господин Малики се и даље држи наде да његов син и даље студира у Египту уместо да се бори у Сирији. Али косовска противтерористичка полиција недавно је издала међународни налог за хапшење Аљехима.

„Боље да се врати мртав него жив“, речи су сиротог фармера Маликија. „Послао сам га у школу, не у рат. Продао сам своју краву због њега.“

Аљехим се оженио девојком из оближњег места Врбица која је била толико конзервативна да се прекривала велом све до очију и одбијала је да се рукује са својим зетом.

Њена мајка одбила је да дâ интервју. Рекла је да је њена ћерка урадила оно што се очекује и да је пратила свог мужа у Сирију.

Аљехим је у потаји повео још троје људи – своју сестру, свог најбољег пријатеља који је оженио његову сестру и сестру своје супруге – да заједно са њим оду у Сирију. Они су се у међувремену вратили, али су остали радикални и отуђени од својих породица.

Фехми Малики, Аљехимов ујак, попут других чланова породице је очајан. Рекао је да је у питању катастрофа.

Карлота Гал је новинарка која извештава за Њујорк тајмс из Пакистана и Авганистана. Боравила је у Авганистану од новембра 2001. године. Између 1999. и 2001. Гал је радила на Балкану, такође за Њујорк тајмс, извештавајући о дешавањима на Косову, у Србији и Македонији, као и о развоју ситуације у Босни и Херцеговини и другим деловима бивше Југославије

Са енглеског посрбио и белешку о аутору написао: Милош Милојевић

Стање ствари 

[1] У чланку аутор доследно пише као да је Косово независна држава а не део покрајине Косово и Метохија у оквирима Републике Србије. Како бисмо остали верни изворнику у самом тексту нећемо мењати изворни начин писања, али ће спорне политичке квалификације бити разјашњење у напоменама. (Прим. М. М.)

[2] Аутор занемарује да су АП Косово и Метохија били део Републике Србије у складу са ондашњом правном регулативом међународно признате државе и да су начелно сви грађани Косова и Метохије – укључујући и оне албанске националности – могли да учествују у политичком животу земље. Такође се занемарује чињеница да је до радикализације дела албанског становништва у правцу исламизма дошло и пре саме НАТО агресије на СРЈ у складу са ширим трендом јачања политичког ислама широм света још од раних 1980-их година. (Прим. М.М.)

[3] Овде аутор занемарује и чињенице које су неупитне и за америчку публику: званична верзија косовског пута ка независности подразумева да је на тој територији после 1999. успостављена управа Уједињених нација и да су косовски органи у Приштини независност прогласили тек након неуспелих преговора вођених са српском владом. Ово временско сажимање у тексту заправо је и речито сведочанство о томе шта је од самог почетка био циљ америчке интервенције 1999. године. (Прим. М.М.)

[4] У овом одељку такође су присутни типични стереотипи америчких новинара и аналитичара према збивањима на Косову и Метохији. Упитна је и сама тврдња о суштинској секуларизацији ширих слојева за време југословенске социјалистичке власти. Наиме у многим муслиманским срединама широм Југославије (укључујући БиХ, Рашку област, делове Црне Горе, Македоније и Косово и Метохију) утицај традиционалних верских обичаја у животу није ни окрзнут. Број од преко 200 спаљених џамија је такође врло упитан – по свој прилици аутор је овде укључио све верске објекте који су на овај или онај начин оштећени, иако је то оштећење често наступало као последица легитимних војних дејстава. И на крају наметање идеје да су југословенске снаге водиле етнички рат против косовских Албанаца је неодрживо с обзиром да су, на пример, после брзог слома терористичких снага 1998. године саме југословенске власти помагале обнову албанских насеобина тамо где су оне претрпеле оштећења услед ратних дејстава. (Прим. М. М.)

[5] Уместо израза „Косовар“ који користи аутор енглеског изворника у преводу сам се користио изразом „косовски Албанац“. Реч Косовар неретко се користи у пежоративном смислу да означи Србе избегле са Косова и Метохије иако је правилан израз за ово становништво – Косовац. (Прим. М. М.)

[6] Енглески изворник: There has always been historically an unspoken interreligious tolerance among Albanians here, and we want to make sure that we keep it that way. Занимљиво је да истакнута верска толеранција међу Албанцима док нема спомена других етничких и верских група на овом подручју. (Прим. М. М.)

[7] Интересантно је забележити да је дотични био заточен због сличних непочинстава – терористичког организовања против легалних власти. (Прим. М. М.)