Неопходно је извршити структурну реформу дизајна еврозоне и темељно преиспитати политичке оквире који су довели до спектакуларно лошег функционисања монетарне уније, а не структурне промене у Грчкој и Шпанији, поручио је један од најзначајнијих економиста данашњице, нобеловац Џозеф Штиглиц.

Користећи новонасталу ситуацију у Грчкој, Штиглиц у свом коментару за “Пројекат синдикат” жели да прогласи коначну победу припадника Кејнзијеве школе економије (британски економиста Јон Мајнард Кејнз), који су од почетка кризе у еврозони упозоравали на погубан утицај мера штедње.

“Мере штедње су сваки пут пропадале, од раног кориштења под америчким председником Хербертом Хувером који је слом берзе претворио у Велику депресију до ‘програма’ ММФ, наметнутих источној Азији и Латинској Америци у последњим деценијама”, пише Штиглиц и пита се зашто су те никад успешне мере морале да се поново искушавају кад се Грчка нашла у невољи.

НЕПРЕДВИДИВО РАЗОРАН УЧИНАК

У резимеу актуалне ситуације, нобеловац подсећа да је Грчка успешно пратила директиве и диктат “тројке” (Европске комисије, Европске централне банке и Међународног монетарног фонда) па је буџетски мањак претворила у буџетски вишак, али притом истиче да је смањење државне потрошње имало предвидиво разоран учинак – незапосленост од 25 одсто, пад БДП-а од 22 одсто и повећање дуга у односу на БДП од 35 одсто.

Уз оцену да су избори показали како је Грцима доста муке, Штиглиц, који је, између осталог, саветовао бившег америчког председника Клинтона, истиче да би та земља могла да се криви за своје невоље кад би била једина земља у којој је план “тројке” мизерно пропао, да слична ситуација није била и у Шпанији која је имала буџетски вишак и низак однос дуга у односу на БДП, па је такође завршила у депресији.

“Грчка нас такође још једном подсећа како је свету насушно потребан ефикасан систем за реструктурирање дугова. Неумерени дуг није узрок само кризе из 2008. године, већ је заслужан и за кризу у источној Азији у 1990-им, односно у Латинској Америци у 1980-им годинама”, наводи Штиглиц.

Он подсећа да су због дугова милиони људи у САД изгубили своје домове, а сличан сценарио сад прети и милионима у Пољској и другим земљама у којима су били популарни кредити у швајцарским францима.

САД ЈЕДИНИ ПРОТИВНИК

Штиглиц констатује да су Сједињене Америчке Државе једини противник напорима Уједињених нација да нађе уредан поступак који би економски посрнулим земљама омогућио нови почетак.

Он “обичном бесмислицом” назива страховања појединих економиста да ће Грчка, уколико јој се дозволи реструктурирање дуга, једноставно поновно запасти у невоље. “Зар ико са здравом памети мисли да би земља била спремна да прође кроз оно што је прошла Грчка само како би добила ‘бесплатну вожњу’ код кредитора?” пита он.

“Ако постоји морална опасност, онда је она усмерена на зајмодавце – поготово у приватном сектору – које су сваки пут морали да исплаћују порески обвезници. Ако је Европа дозволила да ти дугови пређу из приватног у јавни сектор, што је лако уочљив предлог који се користи већ пола века, онда је Европа, а не Грчка, та која мора да сноси последице,” пише Штиглиц.

КАД ФИРМЕ ПРОПАДНУ

Према његовом мишљењу, неморал није у реструктурирању дуга, него у његовом изостанку.

“Оно што Грчке проблеме чини тешким је структура еврозоне. Монетарна унија подразумева да земље чланице не могу да девалвирају свој пут из невоље, док европска солидарност која би требало да надокнади такав изостанак флексибилности једноставно не постоји”, истиче Штиглиц.

Познати економиста је, такође, подсетио на економску ситуацију у којој се нашла Немачка после другог светског рата и истакао да тада савезници нису уводили “мере штедње”, него су не само опраштали дуг, већ и нудили помоћ и директно финансирали поновно покретање индустрије.

“Кад фирме пропадну, замена деоница се прихвата као поштено и ефикасно решење. Аналоган приступ је могућ и у Грчкој која би садашње државне обвезнице могла да замени за оне које су повезане с БДП-ом. Ако Грчкој иде добро, кредитори ће добити више за свој новац, ако не иде, имаће губитак”, саветује Штиглиц и истиче да би на тај начин обе стране имале снажне подстицаје да развијају смернице привредног и економског раста.

Он је на крају изразио наду да ће превладати они који схватају економију дуга и мера штедње и који верују у демократију и људске вредности.

Танјуг