Добро, овај наслов је превише драматичан, а делимично и нетачан. ЦеСИД је у ствари умро много раније, још 2006. године, када је потврдио регуларност референдума о Уставу Србије. Када је Марко Благојевић, са места директора ЦеСИД-а прешао на чело владиног тела за расподелу новца оштећенима у поплавама из 2014, ЦеСИД је умро по други пут. Што све заједно значи да на оно што је ЦеСИД радио синоћ треба гледати само као на још једну смрт у низу.
Центар за слободне изборе и демократију, на шта би скраћеница ЦеСИД заправо требало да реферира, јесте невладина, нестраначка и непрофитна организација, коју је после великих протеста из 1996/97. са групом студента Правног факултета основала Слободанка Недовић (1955-2004). Подсетимо се, грађани су те зиме изашли на улице да би заштитили своју изборну вољу и приморали власт да прихвати резултате на локалним изборима.
Реакција на покушај изборне крађе из 1996. довела је и до стварања ЦеСИД-а. ЦеСИД је био прва невладина организација која је себи за циљ поставила унапређење изборног процеса. Унапређење се ту пре свега тицало контроле, то јест надгледања изборног процеса праћењем медија, посматрањем гласања и паралелним бројањем гласова. ЦеСИД-у су брзо пришли разни стручњаци, али и велики број волонтера. Тако је направљена широка мрежа за посматрање и контролу избора у Србији.
ЦеСИД је радио обуке за своје волонтере, предлагао измене у изборном процесу и с временом постајао ауторитет за питања у вези са легитимитетом избора. Важну улогу одиграо је у изборима из 2000. Својим ауторитетом стао је и иза резултата референдума о независности Црне Горе из маја 2006. Са слоганом „1 + 1 = 2“, ЦеСИД се афирмисао као чувар здравог разума и брана за изборне манипулације. При том, све време, практично до данас, ЦеСИД је био финансијски независан од овдашњих власти.
Донације из иностранства омогућују ЦеСИД-у да се не погађа и да свој посао непристрасног посматрача и контролора обавља на најбољи могући начин и у корист грађана Србије. Па ипак, ЦеСИД је синоћ (истини за вољу, не тек синоћ – својим истраживањима јавног мњења ЦеСИД већ месецима иде наруку председнику владе) одлучио да се стави у службу власти и најјаче странке, а не грађана Србије. Све прогнозе које су до поноћи стизале из ЦеСИД-а преклапале су се са жељама које је председник владе и СНС-а изговорио пред новинарима у изборној ноћи.
Маштањима о натполовичној већини и паду испод цензуса практично свих опозиционих странака, ЦеСИД је својим предвиђањима давао уверљивост и остављао простор за штимовање резултата у складу са жељама председника владе. Људи у ЦеСИД-у имају довољно искуства и знања да креирају валидан узорак и изађу у јавност са коректним проценама. Синоћ се то није догодило. Они су узорак креирали према потребама странке на власти, па су отуда и процене пристрасно ишле у прилог само тој странци.
Да није било поноћне интервенције странака из опозиције и притиска на Републичку изборну комисију, питање је како би јутрос изгледали изборни резултати. Заправо, знамо како би изгледали – управо онако како их је представио председник владе. У неким ранијим временима, резултати ЦеСИД-а били би брана за таква изборна „истрчавања“. Синоћ су, пак, подаци ЦеСИД-а били само декор за изборну лаж председника владе.
У изборној ноћи, ЦеСИД је коначно престао да буде невладина, нестраначка и непрофитна организација. Остао је сада још само ЦеСИД доо, профитна организација регистрована 2005, чији је правни заступник Ђорђе Вуковић. Дакле, што се ЦеСИД-а (доо) тиче, ко има паре, може да купи изборе, по цени коју партнери између себе договоре. Гласови грађана у тим пословним трансакцијама само су роба са којом се тргује. И то је отприлике крај једне приче о демократској трансформацији друштва у Србији од 1996. до 2016: од ЦеСИД-а до ЦеСИД-а доо.
Извор: Пешчаник