Померањем казаљки на часовницима за један сат унапред, у недељу у 02:00 сата ујутро почеће летње рачунање времена, саопштила је Дирекција за мере и драгоцене метале.
На основу Закона о рачунању времена, летње рачунање времена у овој години почиње последње недеље марта тако што се време у 02:00 ујутро помера за један сат унапред и рачуна као 03:00 сата.
Према важећем закону, летње рачунање времена у Србији завршава се последње седмице у октобру.
Циљ померања времена углавном је уштеда електричне енергије. Летње рачунање времена је код нас први пут уведено 27. марта 1983. године.
Од 1995. године казаљке на сатовима су померане у последњој седмици септембра на основу одлука које је доносила влада, а 2006. је донет нови закон у тој области и летње рачунање времена усклађено са Европском унијом.
У свету, службено време се помера унапред у позну зиму или рано пролеће, а враћа уназад у јесен, најчешће за један сат, али тачан број сати и датуми измена одређују се на локалном нивоу и подложни су променама.
Померање казаљки у западној Европи уведено је почетком 1970-их година, са образложењем да се тиме се “продужава” дан, омогућује уштеда у потрошњи електричне енергије, повећава продуктивност, побољшава прилагођавање људи и радни дан чини ефикаснијим.
Европске земље користе летње време, а датум померања казаљки различит је од државе до државе.
На северној хемисфери летње време почиње последње недеље у марту или прве недеље у априлу.
Померање времена се у већини случајева обавља у ноћи између суботе и недеље да не би изазвало веће проблеме за радно становништво.
Прелазак на летње и зимско време први пут је забележено 1916. године у земљама на северу Европе, а до сада је уведено у око 70 држава, углавном на северној хемисфери.
Од 2002. године земље ЕУ, као и остале државе у Европи, одредиле су да почетак летњег времена буде последње недеље у марту, а завршетак последње седмице у октобру.
На јужној хемисфери почетак и крај летњег времена је обрнут у односу на северну.
Већина модерних рачунарских оперативних система има могућност аутоматског преласка на летње рачунање времена.
Поједини астрономи су против померања казаљки и вештачког “продужења” дана, макар се то правдало и економском рачуницом.
Танјуг