27.10.2011. –
Медији су објвили детаљне податке о резултатима заседања шефова ЕУ и Еврозоне поводом кризе. Телеграфски кратко речено: банке су опростиле Грчкој половину државног дуга, а то је сто милијарди евра. До 2014. године партнери ће додати исто толико. Остали бондови Атине повериоцима ће бити замењени за нове – с продуженим роковима измирења, емитованим уз делимично осигурање земаља из зоне евра. За надокнаду губитака, до којих дође због отписивања грчких дугова великим банкама предстоји да до јуна 2012. године попуне своје резервне капитале. Укупни расходи за 91 кредитну институцију износиће 106 милијарди евра. И напокон, европски стабилизациони фонд ће се проширити до једног трилиона. Од ове суме 440 милијарди ће износити „готовина“, остало је осигурање за случај околности више силе. Тему разматрају Сергеј Гук и стручњаци – шеф центра за економске интеграције ЕУ Института за Европу РАН Наталија КОНДРАТЈЕВА и професор Ханс-Хенинг Шредер, руководилац истраживачке групе немачког Фонда за науку и политику (Hans-Henning Schröder, Forschungsgruppenleiter, Stiftung Wissenschaft und Politik).
Очигледних разлога за незадовољство лидери Европске уније нису имали, судећи по њиховој реакцији. „Донели смо правилне закључке,“ изразила је тврдњу Ангела Меркел. „Спречили смо трагедију,“ коју је могао да представља банкрот Грчке, прецизирао је Никола Саркози. У складу с тим биле су и изјаве Херман ван Ромпеја, Жозе Мануела Барозуа. Ђавола, који се крије у детаљима, природно, нико није помињао.
Финансијска тржишта су реаговала на дугоочекивану новост подизањем котација. Међутим, како сматра наш стручњак Наталија Кондратјева, шеф центра за економске интеграције ЕУ Института за Европу РАН, то још увек мало говори. Решавају се текући проблеми, фундаментални и даље чекају свој час.
„Тржиште реагује на било какве сигнале. Да, постоји систем гаранција – и тржиште се мало умирује. Међутим, то ће бити још једна у низу одложених одлука. Проблем се састоји у томе што се ситуација (у ЕУ) није променила. Као и пре четири године главне позиције на тржишту не заузимају разум, темељна стручна анализа, неки фундаментални фактори, већ трагања берзанских мешетара. То је тржиште које хистерично реагује са све знаке који му могу бити дати из најразличитијих места.
И ево у чему је парадокс. Сви пате због опасности које ово тржиште ствара курсеве за размену кључних валута, за вредност акција-облигација. Уједно, нико није против устаљеног поретка. Овај систем, као и раније, рађа нове мехуре од сапунице. И уколико се превазиђе фундаментални узрок кризе, ја сам потпуно уверена у то да ће се криза ускоро поновити.“
Главно питање је да ли је самит попунио главне финансијске пукотине Еврозоне? Мишљење професора Ханса-Хенинга Шредера, руководиоца истраживачке групе немачког Фонда за науку и политику:
„О томе да ли ће предузете мере заиста бити успешне, моћи ће да се суди тек неколико дана после реакције тржишта. Међутим, мислим да је овај корак дугорочан и промишљен. Са стране изгледа да су осигурани сви ризици. И сад можемо само да се надамо да су и тржишта истог мишљења. Мислим да ће време показати. Поставља се питање: да ли ће почети слабљење једне или неколико банака које су отписале дугове Грчке? То је један од могућих ризика.
Наравно, било би разумно регулисати финансијска тржишта у целини. Исто тако је, по мом мишљењу, разумно увести порез на финансијске трансакције. Треба опорезовати преливање капитала, у извесној мери успорити његово кретање. Међутим, то је проблем који регион није у стању да реши сам. Овде треба да се заједно с ЕУ овим баве и САД с њиховим острвским пореским оазама. А то није једноставно.“
Постављен је темељ који даје наду. Међутим, потребно је још много времена и напорног рада како би се повратило поверење берзанских и финансијских играча у економију Еврозоне.
