НОВА АФЕРА: Креатори реформе високог струковног образовања раде у личном интересу

“Нажалост, „креатори” реформе високог струковног образовања не раде у интересу развоја струковног образовања већ примењују насиље са позиције власти очигледно ради неких скривених личних интереса, чим не реагују на упозорења око фалсификовања документација за акредитације, не реагују на упозорења око постојања бесмислених студијских програма, на постојање уписних оделења школа у којима се испити „полажу по јако ниским критеријумима” или се само уписују оцене итд”, стоји у допису узбуњивача Националном савету за високо образовање у коме је изнето низ оптужби на рад Министарства просвете и чланова Националнок савета.

Правда је предходних недеља извештавала о катастрофалном стању у српском висиком образовању зашта сноси одговорност министар Младен Шарчевић о чему можете више видети ОВДЕ. Допис узбуњивача који је крајем фебруара стигао у Национални савет показује жестоке пропусте и злоупотртебе чланова Националног савета за високо образовање који су се бавили реформом високог струковног образовања.

Узбуњивач наводи конкретне чланове комисије за које тврди да су поред министра Младена Шарчевића одговорни за предлагање реформе која је на штету високог струковног образовања.

Узбуњивач у допису тврди да су чланови Националног савета стављали до знања већини директора школа да ће они бити у већој шанси да буду председници будућих академија ако прихвате предложена решења Министра и да никако не треба да износи другачије предлоге. Даље се тврди да се један од чланова обилазећи школе бавио и трговањем утицаја, тако што је директорима школа давао препоруку да купе учила од приватне фирме из Крагујевца што је и учинило 13 струковних школа.

Узбуњивач даље наводи да да је било јасно да треба одбити предлог Министарства просвете о формирању академија којим се чак уводе принудне мере школама, кроз вршиоце дужности председника и Привремене савете будућих академија али да директори то нису учинили зарад уцена и обећања којима су били изложени.

• Очигледно је да је Министар предложио за вршиоце дужности председника и чланове Привремених савета академија своје пријатеље и пријатеље једног од чланова Националног савета. Нема никог из привреде, мада високе струковне школе образују у највећем броју инжењере за привреду. За председника привременог Савета предложени су за поједине академије директори средњих школа. Очигледно из разлога што су то кадрови које поставља Министар (без обзира на предлог који би уследио из школе). Све ово је неетично и представља својеврсни сукоб интереса за предложене кандидате.
  Посебан случај је постављање вршиоца дужности председника Академије пословних струковних студија у Београду професора са Правног факултета који је лични пријатељ Министра, чије је дете завршило приватну гимназију у којој је Младен Шарчевић био директор.
  Ако је било разлога да се уведу привремене мере у пословним школама у Београду и Блацу и да се формира такође накарадна Академија, нема разлога да се на силу формирају академије од школа на великим удаљеностима и да се именују привремени органи. Стоп насиљу, користољубљу и неспособним у вршењу власти и то заувек – тврди узбуњивач.

Узбуњивач даље тврди да су министар Младен Шарчевић и један од његових сарадника носиоци урушавања важног сегмента образовања, о коме је овде реч, вероватно са циљем да се у погодном тренутку јефтино дође до појединих објеката у којима се налазе сада високе школе струковних студија.

Узбуњивач таксативно наводи следеће чињенице:

1. Упит се односи на стање око Београдске пословне школе. Та школа је 2016. године славила 60 година од оснивања. У том поводу, СИНОД Српске православне цркве одликовао је Београдску пословну школу Орденом Светог деспота Стевана Лазаревића, за доприносе образовању, култури и науци. Тој свечаности је био присутан патријах Иринеј. Патријах је тада лично одликовао тадашњег Директора школе у знак признања за унапређење образовања и за подршку СПЦ.
   Само две године касније Министар Шарчевић износи све најгоре о раду Београдске пословне школе и предлаже формирање академије у коју би поред Београдске школе ушла и школа из Блаца. То је вероватно урадио због тога што Београдска пословна школа спада у ред богатих школа и имала је стотине милиона динара на рачуну. Није могао да нађе други начин да врши контролу над радом тих школа већ је практично увео принудну управу кроз такозвану академију. Принудну управу сачињавају његови пријатељи. У погледу подизања квалитета образовања ништа није урађено.
2. Оптерећен тиме да све школе имају доста новца на рачуну, Министар је издејствовао да у Закон о високом образовању уђе одредба да су све високе струковне школе у обавези да запосле менаџере. Вероватно би за менаџере поставио своје пријатеље. Очигледно је да су менаџери непотребни јер школе нису естрадне звезде којима требају менаџери, нити су ресторани на сплавовима, нити је њихова делатност таква да је потребно менаџерисати (уговарање концерата, продаја спортиста, продаја робе широке потрошње итд.). Било би куд и камо корисније када би се уместо менаџера примили млади стручни људи који би радили нешто корисно за државу, а не да хрле у иностранство. Да ли је, рецимо, гимназији потребан менаџер или пак неком од факултета. Могуће је да запослење менаџера има смисла када су у питању раднички универзитети који се баве преквалификацијама, односно стручним оспособљавањима (фризери, фарбари, тесари, козметичари итд.).

Узбуњивач даље наводи конкретне примере како су фалсификовањем документације акредитовани поједини студијски програми кроз фалсификовање електронских формулара тако што у њих нису уношени студијски програми који су већ акредитовани, већ само оне за које се подноси захтев за акредитацију. Тврди се да је успевано да се таква документација пласира захваљујући „сарадњи” са једним чланом Комисије за акредитацију (из предходног сазива Комисије).

Узбуњивач даље тврди да уместо да одговара за фалсификовања један од одговорних је награђен чланством за Национални савет за високо образовање са месечним принадлежностима од око 100.000 динара, иако му је истекао мандат за чланство у Националном савету. На сличан начин награђенји су још неки учесници ових афера.

Евиденто је да у свом негативним појавама у српском високом образовању налазимо учешће министра Младена Шарчевића или његових најближих сарадника. Правда ће у сутрашњем броју објавити анализу Предлога Министарства просвете по питању формирања академија струковних студија и разлога због којих би требало одбити формирање академија које би настале од школа са међусобно великом удаљености.

Извор: Правда